Brankica Jankovic, STARENJE JE LJUDSKO PRAVO

26/01/2018 at 8:48 pm

Brankica Janković,

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti

9.9.2017.

STARENJE JE LJUDSKO PRAVO

Diskriminacija na osnovu starosnog doba

Diskriminacija je svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje u odnosu na lica ili grupe lica kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica i to kada je osnov za pravljenje te razlike neko lično svojstvo i to: rasa, boja kože, preci, državljanstvo, nacionalna pripadnost ili etničko poreklo, jezik, versko ili političko ubeđenje, pol, rodni identitet , seksualna orijentacija, invaliditet, imovno stanje, rođenje, genetske osobenosti, zdravstveno stanje, bračni i porodični status, osuđivanost, starosno doba, izgled, članstvo u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama, imovno stanje i druga stvarna, odnosno pretpostavljena lična svojstva. Stari imaju pravo na dostojanstvene uslove života bez diskriminacije, a posebno, pravo na jednak pristup I zastitu od zanemarivanja I uznemiravanja u korišćenju zdravstvenih I drugih javnih usluga.

Starije osobe spadaju među najčešće diskriminisane grupe u Srbiji. Rezultati istraživanja javnog mnjenja „Odnos građana i građanki prema diskriminaciji u Srbiji“ iz 2016. godine, pokazali su da su na trećoj poziciji po izloženosti diskriminaciji žene i starije osobe. Starosno doba je, takođe,  treći osnov po broju podnetih pritužbi za diskriminaciju u 2016. godini.

Broj podnetih pritužbi na osnovu starosnog doba u toku 2016. godine se povećao u odnosu na prethodnu godinu. Podneto je 75 pritužbi zbog diskriminacije na osnovu starosnog doba, što čini 11,8% od ukupnog broja podnetih pritužbi.

Među uzrocima za visoku zastupljenost starijih među diskriminisanim grupama i pojedincima su, bez sumnje, stereotipi i predrasude o njima. Duboko su ukorenjeni stereotipi i  negativna slika o neproduktivnosti starijih i stavovi da su oni isključivo primaoci pomoći i da uglavnom predstavljaju teret za okolinu.

Diskriminacija je zabranjena Ustavom i zakonom. Zakonom o zabrani diskriminacije iz 2009. godine uspostavljen je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti  kao nezavisan, samostalan i specijalizovan državni organ.  Zadaci ovog državnog organa su sprečavanje svih vidova, oblika i slučajeva diskriminacije, u svim oblastima društvenih odnosa, kao i unapređеnje ravnopravnosti.

Vizija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti je Srbija je otvoreno i tolerantno društvo ravnopravnih ljudi, koje svima pruža jednake mogućnosti, a njegova misija je Suzbijanje svih oblika diskriminacije i ostvarivanje pune ravnopravnosti u svim oblastima društvenog života.

Nadležnost Poverenika široko je određena. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ovlašćen je da sprovodi postupak po pritužbama u slučajevima diskriminacije osoba ili grupe osoba koje povezuje isto lično svojstvo. Pored toga, Poverenik je dužan da podnosiocu pritužbe pruži informacije o njegovom pravu i mogućnosti pokretanja sudskog ili drugog postupka zaštite. Takođe, Poverenik je ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije, preporučuje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti, kao i da obavlja druge poslove iz svoje nadležnosti.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je, u Saopštenju za javnost povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad starijima, ukazala da u  našem društvu postoje ukorenjeni stavovi o neproduktivnosti starijih, da su oni pasivni primaoci pomoći i da uglavnom predstavljaju teret za okolinu. Zbog ovakvih stavova, stariji spadaju u jednu od najčešće diskriminisanih grupa građana. Borba protiv diskriminacije i zlostavljanja starijih, koji su često u uzročno-posledičnoj vezi, podrazumeva i širenje pozitivne slike o starenju, odnosu prema starijim osobama, njihovom ogromnom doprinosu društvu i ulozi koju su imali, a koju i danas imaju, istakla je poverenica u ovom saopštenju.

Postupajući po pritužbi organizacije civilnog društva, poverenica za zaštitu ravnopravnosti zatražila je izjašnjenje doma za smeštaj starih lica. Utvrđeno je da se korisnica nalazi u domu protiv svoje volje, na osnovu ugovora koji su zaključili sin korisnice i uprava doma, iako je korisnica doma imala punu poslovnu sposobnost. Poverenica je u ovom slučaju donela mišljenje da su prekršene odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

Na osnovu ovih saznanja iz postupaka po pritužbama, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je 2016 godini uputila preporuke mera domovima za smeštaj odraslih i starih lica u Republici Srbiji  da svoje odluke i postupanja prilikom pružanja usluga korisnicima doma ne zasnivaju na stereotipima i predrasudama o mogućnostima i sposobnostima starijih osoba da donose odluke o svom životu, pogotovo s obzirom na njihovo starosno doba i zdravstveno stanje.

Preporukom je ukazano da ponašanje koje je uslovljeno stereotipom da je starija osoba nemoćna i nije u mogućnosti da se samostalno stara o sebi i samostalno živi dovodi do kršenja osnovnih ljudskih prava starijih osoba na slobodu kretanja, participaciju i autonomno odlučivanje o svom životu. Starije osobe su izložene diskriminatornim stavovima da su nemoćne, nesposobne da doprinose društvu i da donose racionalne odluke. Još većem riziku od diskriminacije izložene su starije osobe koje imaju narušeno fizičko i mentalno zdravlje. U ekstremnim situacijama, to dovodi do zadržavanja starije osobe u ustanovama bez njihove saglasnosti i volje, bez pružanja mogućnosti starijoj osobi da donosi odluke o svom životu.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazala je na obavezu punog poštovanja antidiskriminacionih međunarodnih i domaćih propisa svih pružalaca usluga u sistemu socijalne zaštite, kako u postupku smeštaja, tako i tokom boravka korisnika na smeštaju u ustanovama socijalne zaštite. Pružaoci usluga su u obavezi da korisnicima obezbede uslugu smeštaja bez diskriminacije u skladu sa načelima propisanim Zakonom o socijalnoj zaštiti.

                                                       >>>home<<<                       >>>aktuelnosti<<<