Dušanka Tanasić, student sociologije

08/02/2018 at 6:48 pm

Biram da volontiram

 

Od kako sam počela da volontiram u Crvenom krstu Srbije, zanimalo me je šta to znači biti volonter. To je, pre svega “organizovano dobrovoljno pružanje usluge ili obavljanje aktivnosti od opšteg interesa, za opšte dobro ili dobro drugog lica, bez isplate novčane naknade ili potraživanja imovinske koristi”.

U potrazi ključnih reči: volonter i zakon –na Internetu, dobila sam više tumačenja značenja reči “volonter” i “volontiranje”. Odgovor sam potražila u Zakonu o socijalnoj zaštiti, Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Zakonu o uređenju sudova, Zakonu o pravosudnoj akademiji, Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju, Zakonu o obaveznom  socijalnom osiguranju, Zakonu o radnim odnosima i državnim organima i Zakonu o porezu na dohodak.  Zakoni često nisu u skladu jedni sa drugima, ali ni sa praksom. Nešto se preklapa, a  neka pitanja su zanemarena i nepotpuno regulisana, kao što su: procena zdravstvene sposobnosti za učešće volontera u civilnoj zaštiti, zdravstveno osiguranje,  zaštitna oprema, hranarina. Pored navedenih zakona  istaći ću Zakon o volontiranju (“Službeni glasnik RS” ,broj 36/2010), gde se volontiranje definiše : kao organizovano dobrovoljno pružanje usluge ili obavljanje aktivnosti od opšteg interesa, za opšte dobro ili dobro drugog lica, bez isplate novčane naknade ili potraživanja imovinske koristi. Dugoročno volontiranje traje duže od 10 časova nedeljno, najmanje tri meseca bez prekida. Volontiranjem se ne smatraju, između ostalog, delovanje Crvenog krsta i obavljanje ad hoc aktivnosti od opšteg interesa, za opšte dobro ili za dobro trećeg lica koji ne traju duže od 10 časova nedeljno, najduže 30 dana bez prekida ili sa njima u toku kalendarske godine. 

Moja sledeća dilema je bila: Koliko ima volontera u Srbiji? Naći tačan broj volontera u Srbiji, nije moguć. Pretpostavlja se da ih je oko 100.000, ali to nije moguće tačno utvrditi od 2010. godine, od kada organizacije civilnog društva nemaju obavezu izveštavanja o broju svojih članova. Ono što je pouzdana informacija je da Crveni krst ima 60. 000 volontera,  koji se po Zakonu o volontiranju ne računaju kao volonteri. Sledeću veliku grupu čine upravo pojedinci koji se jednokratno, za vreme i neposredno nakon vanrednih situacija dobrovoljno angažuju u periodu koji “ne traju duže od 10 časova nedeljno, najduže 30 dana bez prekida ili sa njima u toku kalendarske godine,  a koji su preduzimali aktivnosti od opšteg interesa“, koje navedeni zakon takodje isključuje iz kategorije volontera. Ko nam još ostaje? Deca mladja od 15 godina, koja se dobrovoljno angažuju u intergeneracijskoj podršci, aktivnostima nakon vanrednih situacija kada pomažu u raščišćavanju terena za igru ili javnih površina.... U navedenom Zakonu oni nisu prepoznati kao volonteri. 

Dakle, ko je u Srbiji zaista volonter i kakva prava ima? Da li su i na koji način stanovnici Srbije, a posebno mladi, motivisani za dobrovoljno angažovanje? Ni tu nisam naišla na potpune i zadovoljavajuće odgovore. Potvrda, odnosno ugovor o volontiranju nema veliki značaj kao dodata vrednost fakultetskoj diplomi, a ni CV-u,  što je pokazatelj sistema vrednosti našeg društva. Motivacija i promocija aktiviranja volontera, može se ostvariti kroz priznanje i vrednovanja prilikom zaposlenja kao jedna od traženih stavki CV ili uz dodatno ostvareno bodovanje na fakultetima.

 Razlika u sistemima vrednosti, između Srbije i razvijenih evropskih zemalja u promovisanju volonterskog rada je drastično velika. Praksa volonterskog rada kod nas je aktuelna samo u vreme krize, gde dolazi do pojave masovnog altruizma, akutnog odgovora na krizu. Naravno, ovaj “udarnički”, često haotičan, takozvani “o ruk!” pristup nije efikasan i često je rizičan. Da bi bili delotvorniji, potrebno je ozbiljno prosvetiti se boljim sistemskim rešenjima.

Nakon svega, biram da volontiram.

 

  >>>HOME<<<                                  >>>venturi<<<