Gradimir Zajić, sociolog

06/11/2019 at 9:30 pm

Gradimir Zajić, sociolog

Mreža ISP

 Staračka domaćinstva na selu[1]

Pitanje koje se može postaviti u odnosu na temu ovog izlaganja je  da li je ona   relevantna i, ako jeste, zbog čega zavređuje da bude  prezentovana na ovom skupu?

U istraživačkom smislu,  „problem“ ili „fenomen“ staračkih domaćinstava je poznat i „tematizovan“ već dovoljno dugo.  Početkom druge polovine XX veka  započeto je intenzivnije bavljenja pitanjima starenja i starosti i  identifikovan je i istraživan fenomen starenja na selu i  problemi starih na selu. Pomenuću samo neke istraživače i njihove radove:

Svetozar Livada je proučavao dreuštveno-ekonomske uzroke i posledice starenja poljoprivrednog stanovništva[2] i o svojim rezultatima upoznavao stručnu i širu društvenu javnost[3]

Ruža Petrović je u opusu svojih demografskih istraživanja posebnu pažnju posvetila selu i demografskim procesima na selu.[4]: Aktivnost poljoprivrednog i nepoljoprivrednog stanovništva, „Sociologija sela“, 47’48/1975

Značajan doprinos   istraživanjima „stariha na selu“ dali su istraživači iz Vojvodine među kojima su, posebno zapaženi radovi sociologa Bore Dimkovića, Larija Đurića i Mladena Stojanova.

Tema je bila privlačna i za mlade istraživače..Treba pomenuti diplomski rad sociologa Ljubiše Mitrovića pod mentorstvom  prof. Cvetko Kostić u kojem je, krajem šezdesetih godina, istraživan egzodus sa  sela i pojava staračka domaćinstva  u južnoj Srbiji. Rezultati su prezentovani javnosti u monografiji pod  naslovom „Ognjšta koja gasnu“

I moj moj prvi profesionalni istraživački rad je  na temu „staračka domaćinstva na selu“  i bio je fokusiran na „položaj i socijalne probleme“ starih u selima prigradskih beogradskih opština[5]

 II

 Koja je ključna karakteristika ovih radova?  Pre svega,  u njima je „identifikovan problem“ i ukazano na razmere i posledice promena u demografskoj strukturi na selu.  Osim toga,  dat je i detaljan opis  problema starih na selu i ukazano na ključne uzroke i socijalne posledice demografskih tendencija ispoljenih u tom periodu. Skrenuta je i pažnja javnosti na dugoročne posledice ovih nepovoljnih demografskih trendova.

Problem je razmatran višedimenzionalno i multidisciplinarno.  Istraživano je starenje stanovništva, kao posledica migracija i demografskih promena na selu i, posebno, ukazivano na nepovoljne socijalne posledice koje su se najizrazitije ispoljavale kroz problem „staračkih doimaćinstava na selu“

U prezentovanju fenomena dominirala su dva aspekta: demografski i socijalni. U deskripciji  staračkih tegoba na selu u fokusu je bila, tzv. „socijalna nesigurnost“ koja je, zapravo, svojevrsni eufemizam za začarani krug osiromašenja staračkih gazdinstava. Opadanje psihofizičkih kapaciteta usled starenja, generacijski diskontinuitet u podeli rada na poljoprivrednom gazdinstvu i nepostojanje adekvatne „bezbednosne mreže“ (penzije, zdravstveno osiguranje i sl.) za posledicu su imali nepovoljnu socijalnu situaciju za stare na selu i veoma  izražen osećaj nesigurnosti (neizvesnost, zabrinutost, strah i sl.). Jednom rečju, tegoban život starih na selu i, posebno, staračkih domaćinstava. 

U ovom periodu je, rekao bih, marginalizovan ekonomski aspekt ovog fenomena, kako u istraživačkom pogledu tako i u okviru javnih politika koje su se bavile selom i poljoprivredom. Prevagnula je „socijalna dimenzija“ starenja na selu i socijalni problemi staračkih domaćinstava a podcenjen je značaj i posledice zapostavljanja i, vremenom, devastiranja ruralnih resursa.

 III

Tema, dakle nije nova ali su, i to treba posebno istaći,  problem starenja, starih na selu i posebno, staračkih domaćinstava aktuelni i danas. Valja napomenuti da se na Googl-ovom pretraživaču  nalazi 260 evidentiranih jedinica na ovu temu. Njihov pregled ukazuje na težinu i razmere  problema,  na neprestano ukazivanje i osvetljavanje  raznovrsnih aspekata. i  interesovanja u odnosu na temu „staračka domaćinstva na selu“. Ovom temom se ne bave više samo profesionalni istraživači. Ona je, može se reći,  postala „opšte mesto“ u  nacionalnim žalopojkama. 

Može se, s toga,  konstatovati da je, početkom XXI veka, fenomen starih na selu i staračkih domaćinstava  i dalje aktuelan, pre svega kao problem a potom i kao istraživačka tema. Kao istraživačka tema, najzastupljenije je u  u demografskim i socijalnim istraživanjima. Osim demografskih istraživanja i ukazivanja na posledice nepovoljnih demografskih  trendova, uoačavju se i tri dominantne socijalne teme: (1) sela kojih nestaju, (2) siromaštvo starih i, posebno, staračkih domaćinstava na selu i (3) pojedini apsekti (dimenzije) socijalne isključenosti. 

Bez namere da pravim pregled istraživanja na ove teme, ukazao bih samo na neke, rekao bih važne momente za istraživačko-analitičku praksu:

  • Problemi starih i, posebno, staračkih domaćinstava se situira u kontekst siromaštva i socijalne isključenosti. Strategija za smanjenje siromaštva posebno identifikuje ruralno siromaštvo i prepoznaje stare na selu kao posebnu ciljnu grupu za usmerene mere i aktivnosti za smanjenje siromaštva.[6]
  • Otvorene su nove mogućnosti za istraživanja. Baza podataka o istraživanju životnog standarda koja sprovodi Republički zavod za statistiku je dostupna istraživačima. Ova okolnost i podsticaj mladih istraživača da se koriste ovom bazom[7] i „produbljuju istraživanja o siromaštvu“ rezultirao je novim studijama o ovom fenomenu.  U studiji „Analaiza karakteristika siromaštva u Srbiji“ analizirano je i . siromaštvo medju penzionerima i starim licima sa 65 i više godina [8] i uslovi socijalne i zdravstvne sigurnosti starijih žena u seoskim sredinama centralne i južne Srbije[9].
  • Istraživanje dostupnosti usluga, „pilotiranje“ i podrška razvoju novih tipova usluga za stare na selu [10].
  • Mikro-istraživanja u funkciji lokalnog razvoja koja tematizuju u specifičnom kontekstu probleme starih na selu (Dimitrovgrad, Lajkovac i sl).

 IV

 Ovaj kraći pregled tematizovanja fenomena staračkih domaćinstava na selu u XX i početkom XXI veka neizbežno navodi na postavljanje, rekao bih, ključnog pitanja: ZAŠTO SE NIŠTA NIJE PROMENILO, odnosno, ZAŠTO NEMA REŠENJA i, slobodno, ZAŠTO JE SIROMAŠTVO NA SELU JOŠ VEĆE?

Najednostavnije je reći, pa i dokumentovati, da se „nije dovoljno uradilo“ i da su „loša vremena“ prepreka da se uradi više. Angažovani  zagovarači problema i potreba starih  u svojim istraživanjima ukazuju na  dubinu jaza između potreba starih i mogućnosti da ih zadovolje[11]

Potrebno je, međutim,  usmeriti diskurs i na kritičko razmatranje javne politike i efekata mera usmerenih na „socijalnu sigurnost“ starih na selu. Ključne promene desile su se u sferi socijalnog osiguranja. U odnosu na „bezbednosnu mrežu“ sa početka sedamdesetih, stari na selu su „uključeni“ u sistem penzionog i zdravstvenog osiguranja i socijalne zaštite (materijalno obezbeđenje porodice-MOP i socijalne usluge).

Da li je to rešilo problem?

Istraživanja o siromaštvu pokazuju da su stari na selu i dalje socijalno najugroženija grupa. Udeo staračkih domaćinstava ispod linije siromaštva na selu (7,7%) je tri puta veći nego u gradu (2,2%). Rizik od siromaštva usled starenja je veliki sobzirom da se u najvećem procentu (17%) nalaze ispod linije siromaštva  u odnosu na ukupan broj  staračkih domaćinstava na selu.

Nivo penzija je mali i neredovan. Materijalno obezbeđenje je uslovljeno „veličinom poseda“ a ne prihodima sa gazdinstva i nedostupno, uprkos evidentnom siromaštvu. Potrebne usluge (zdravstvene, socijalne i druge) su sve nedostupnije što je životni prostor udaljeniji od gradskih centara.

Opstanak starih na selu je i dalje, uprkos uspostavljenoj bezbednosnoj mreži i za poljoprivrednike,  baziran na tradicionalnim resursima - gazdinstvu, samopomoći, porodičnoj i uže-grupnoj solidarnosti.

Nije li, stoga, vreme da se kritički zapitamo: da li je mehanizam socijalnih mera (uključujući tu i nacionalnu penziju u pristojnom iznosu) dovoljan za održivost (pa i razvoj) realnih mehanizama socijalne sigurnosti na selu? Može li se obezbediti socijalna sigurnost na selu bez revitalizacije ekonomskih resursa u ruralnom prostoru? Nije li „slučaj“ staračkih domaćinstava na selu emperijska potvrda imperativa o integralnoj ekonomskoj i socijalnoj politici?

Za rešavanje ovog problema neoiphodan je, osim multidisciplinarnog i međusektorski i interresorksi pristup. Potrebni su partneri u strukturama koje se bave ruralnim razvojem. Preciznije, potreban je pristup koji će se baviti i nedovoljnim korišćenjem ruralnih resursa i strategijom revitalizacije ruralnog prostora.

V

 Stari na selu i siromaštvo staračkih domaćinstava su svojevrsno nasleđe koje će predstavljati izazov i u XXI veku , kako za istraživače tako i za javne politike. Moju znatiželju privlače tri specifična pitanja:

  • Novi fenomeni ili, aspekti starenja i staračkih domaćinstava: Tu pre svega mislim na „drugu generaciju“ staračkih domaćinstava. To su stariji povratnici na selo koji su „privučeni“ ili „potisnuti“ u zavičaj (dakle, iz veoma raznovrsnih razloga i motiva), na nasleđeno gazdinstvo i koji pokušavaju da „održe“ i neku ekonomiju na njemu. Specifičnost ovog fenomena je da ovi povratnici ne zavise isključivo od poljoprivrede (dakle, imaju, kakvu takvu socijalnu sigurnost) ali su, ili će vremenom postati, „kandidati“ za usluge primerene starijim ljudima. Stvorena je, dakle, jedna, takoreći, eksperimentalna situacija za proveru nekih tradicionalnih vrednosti u odnosu na fenomen „socijalne sigurnosti“ i „socijalnih usluga“.
  • Redefinisanje socijalne politike u odnosu na stare kao ciljnu grupu, posebno starih na selu i staračkih domaćinstava, u kontekstu evropskih vrednosti i standarda koji se odnose na siromaštvo i socijalnu isključenost i, posebno, na socijalnu koheziju kao jednu od temeljnih vrednosti evropske socijalne politike.
  • Da li su u društvenom razvoju mogući i ireverzibilni društveni procesi ? Može li se stimulativnom agrarnom politikom koja se fokusira i na mala i srednja gazdinstva u ekonomski nerazvijenim područjima „okrenuti tok migracija“,  ohrabritivanjem „povratnika i odmetnika“ da u devastiranom ruralnom prostoru pronađu ekonomski interes i nadu za „bolji život“? Može li se na nepovoljnim posledicama tranzicije i  globalne ekonomske krize (uključujući i iluzije o sigurnosti zaposlenja), revitalizovati vrednost ruralnih resursa? I kad sam već, na tragu utopijskih ideja, da parafraziram Tomasa Mora i postavim inverzno pitanje: hoće li u XXI veku, ovce spasiti ljude?

[1] Rad je prezentovan na skupu Gerontološkog društva Srbije pod nazivom „STARENJE U SRBIJI – Socijalno-političke, sociološke i istorijske imlikacije u 20 veku“ i objavljen je u časopisu „GERONTOLOGIJA“ br. 1/2009.

[2] Svetozar Livada, Dreuštveno-ekonomski uzroci i posledice starenja poljoprivrednog stanovništva (dokrorska disertacija)

[3] Svetozar Livada: „Starenje i naše seljaštvo, Gerontološki kongres Jugoslavije, Beograd, 1977. godine

[4] Ruža Petrović: Aktivnost poljoprivrednog i nepoljoprivrednog stanovništva, „Sociologija sela“, 47-48/1975

[5] Gradimir Zajić, Staračka domaćinstva na selu,  Zavod za proučavanje socijalnih problema grada Beograda, 1980

[6] Startegija za smnjenje siromaštva u Srbiji, Vlada Republike Srbije, 2003 (www.prsp.gov.rs),

[7] Konkurs Tima potpredsednika Vlade za implementaciju strategije za smanjenje siromaštva, Republičkiog zavod a za statistiku i Ministarstva nauke Republike Srbije pod nazivom: „Analiza karakteristika siromaštva u Srbiji” (www.prsp.gov.rs) i (www.mrwzaisp.org)

[8] Hana David Baronijan, “Siromaštvo među penzionerima i starim licima sa 65 i više godina“, Analaiza karakteristika siromaštva u Srbiji, Tim potpredsednika Vlade Srbije za smanjenje siromaštva, Beograd, 2008 (www.prsp.gov.rs)

[9] Sanja Jankelić,  “Uslovi socijalne i zdravstvene sigurnosti starijih žena u seoskim sredinama centralne Srbije (opština Kragujevac) i južne Srbije (Niški okrug)“, Analaiza karakteristika siromaštva u Srbiji, Tim potpredsednika Vlade Srbije za smanjenje siromaštva, Beograd, 2008 (www.prsp.gov.rs)

[10] Amity (www.amity-yu.org)   i Fond za socijalne inovacije (www.sif.minrzs.gov.rs)

[11] N.Satarić, M.Rašević, Vaninstitucionalna zaštita starijih ljudi u Srbiji – iaz između potreba i mogućnosti, Amity, Beograd, 2007 (www.amity-yu.org)