Gradimir Zajić, sociolog: Rapid assessment – 1980. god

12/01/2018 at 9:25 pm

Gradimir Zajić, sociolog                                                                                                                                                                                         1980.                 9.12.2017.

 Rapid  assessment                                                                                                                                                                                                                                            

Opredelio sam se da podsetim na jedan projekat koji je realizovan u Institutu za socijalnu politiku o kome se malo zna i za koji, najverovatnije, više nema ni  pisanih tragova.

Potreba za brzom procenom ukazala se posle zemljotresa na Kopaoniku od 5,8 stepeni po Rihteru koji se dogodio 18. maja 1980. Godine. Zemljotres je počinio veću materijalnu štetu u opštinama  Raška,  Brus,  Kuršumlija i Aleksandrovac. Srećom, nije bilo ljudskih žrtava nego je samo prouzrokovao veća materijalna oštećenja u domaćinstvima žitelja podkopaoničkih naselja. “Naručilac” ovog projektnog zadatka bila je Republička SIZ socijalne zaštite koja je, u to vreme,  imala nadležnost i odgovornost za pomoć najugroženijima u vanrednim situacijama.

Tada se ili nije znalo da se to zove “rapid assessment”, ili je ova sintagma skovana kasnije. Govorilo se  da treba brzo “snimiti situaciju” i “ustanoviti potrebe” domaćinstava koja su “pogođena” zemljotresom i “pružiti pomoć najugroženijima”.

Prvi izveštaji o posledicama zemljotresa identifikovali su preko 6.000 domaćinstava koja imaju oštećenja (različitog stepena) na svojim objektima. Trebalo je, dakle, za relativno kratko vreme obići veliki broj domaćinstava i na “licu mesta”  anketnim postupkom (sada se za to kaže “ licem u lice”) “snimiti situaciju” i “ustanoviti potrebe”.

Bilo je očigledno da je to zadatak koji prevazilazi kapacitete anketara volontera. U realizaciju ovog projekta uključili su se, osim Instituta za socijalnu politiku i centri za socijalni rad.  Na scenu je stupila solidarnost centara za socijalni rad i socijalnih radnika. Kao podršku opštinama pogođenim zemljotresom  i  centrima za socijalni rad  u njima obavili su, bez posebne naknade, terenski rad.

U Institutu za socijalnu politiku je pripremljen Upitnik – instrument za terenski rad a socijalni radnici su posetili domaćinstva, obavili  razgovor, zapisali dobijene podatke i  svoje utiske, svojevrsne “nalaze i mišljenja”. Koordinaciju rada  i logistiku  na terenu  pružili su saradnici Instituta za socijalnu politiku i Štabovi za civilnu zaštitu pomenutih opština.

Terenski rad obavilo je oko 60 socijalnih radnika iz centara za socijalni rad širom Republike Srbije. Obilazak domaćinstava je započet u poslednjoj nedelji juna i završen krajem prve nedelje u julu. Za nešto manje od 15 dana obiđeno je oko 6.300 domaćinstava.

Nakon obrade podataka koja je završena početkom avgusta, i preliminarnog izveštaja, opredeljena je finansijska pomoć opštinama za saniranje posledica za najugroženije porodice. Neke opštine su taj novčani transfer iskoristile efkasno i brže i bolje pružile podršku svojim građanima nego neke druge. No, ta “naučena lekcija” je neka druga tema.

Finalni izveštaj je bio gotov već krajem avgusta. To znači da je “rapid assessment”, šta god da to znači, u našoj iskustvenoj interpretaciji i izvođenju, bio realizovan za nešto više od tri meseca. Na taj način je obezbeđeno brzo dodatno prikupljanje podataka za kompletno razumevanje situacije izazvane zemljotresom. Komisije štabova za vanredne situacije su popisale oštećene objekte i procenjivale stepen oštećenja i njihovu upotrebljivost, druge komisije su procenjivale vrednost (visinu) materijalne štete, a naš “rapid assessment”, je bio prilog razumevanju socijalnih posledica zemljotresa. Obezbeđeno je dodatno prikupljanje podataka za brzo razvijanje preliminarnog razumevanja posledica zemljotresa iz perspektive insajdera, odnosno, domaćinstava koja su pretrpela materijalnu štetu od zemljotresa.

Pomenuću, po sećanju, nekoliko nalaza iz ovog celovitog izveštaja. Pre svega, ukazano je na nesrazmeru između visine materijalne štete i kapaciteta domaćinstava da je samostalno otklone. Većina objekata oštećenih u zemljotresu pripada siromašnim staračkima domaćinstvima. Nedostatak novca i još više radnih kapaciteta multiplicirao je veličinu problema izazvanih materijalnim oštećenjima objekata. Iskusni socijalni radnici, kojima je blisko poznavanje životnih situacija socijalno ugroženih građana, bili su pod snažnim utiskom siromaštva i tegobnog života u starosti na koji su nailazili u podkopaoničkim selima.

Ukazano je, takođe, da uobičajeni mehanizmi za pomoć stanovništvu za otklanjanje materijalnih oštećenja na objektima neće biti funkcionalni za otklanjanje posledica zemljotresa na Kopaoniku. Bilo je uobičajeno da građani čiji su objekti oštećeni u zemljotresu mogu dobiti kredit pod povoljnim uslovima ili deo novca kao bespovratnu finansijsku pomoć. S obzirom da je zemljotres na Kopaoniku, u najvećoj meri, oštetio kuće ostarelih poljoprivrednika, njima ni jedna ni druga mogućnost nije apsolutno funkcionalna. Bila je neophodna i solidarna pomoć u izvođenju građevinskih radova.

Ispostavilo se da ne postoji , i da ga nje lako uspostaviti, razvijen model sa raznovrsnim društevenim merama za reagovanje u vanrednim situacijama i da se, zbog tog ili kasni ili ne primenjuju adekvatne mere. Posledice toga pogađaju već ugroženo stanovništvo. Zbog toga je, te godine, kopaonička zima bila posebno surova za starije ljude u domaćinstvima čije je kuće oštetio zemljotres.

 >>>vremeplov<<<