Klub je otvorenog tipa i dostupan je svake druge subote u mesecu za sve profesionalce koji imaju afinitete za istraživačko-analitičku praksu. Zasniva se na  principima samoorganizovanja i volonterskog doprinosa .  Aktivnosti u Klubu pripremaju i orgnizuju članovi Kluba sa  horoskopskim znakom za taj mesec.

9.  septembar 2017.

Nakon inicijativnog sastanka  10.06.2017. godine,  Klubu ISP EVERGRIN  počeo je sa radom druge subote u septembru  u prostorijama Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu.

Govorili su:
Prof.dr Milosav Milosavljević  i Gradimir Zajić  podsetili su na  zasnivanje  “moderne  socijalne zaštitite”, odnosno, na  osnivanje  prvih centara za socijalni rad,  ustanova za praćenje i  proučavanje socijalnih pojava  i školovanje  socijalnih radnika.

Brankica Janković, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti  ukazala je na aktuelna pitanja u pogledu  ravnopravnosti starijih i mehanizmima za zaštitu od diskriminacije.

Na ovom, prvom okupljanju  družilo se 6 veterana i 6 seniora. Nije bilo juniora.

 14. oktobar 2017.

Druge subote u oktobru u Klubu ISP EVERGRIN  otpočeo je proces međugeneracijske razmene jer  su se prvi put  okupilii veterani,  seniori i  juniori.

Govorili su:

Prof.dr  Dejan Sumrak, neurolog/gerontolog  je napravio osvrt  na razvojni put  gerontologije kao nauke i neka  istraživanja  koja bi da doprinesu produženju ljudskog veka ali i da unapređuju kvalitet života u starosti.
Nenad Stojanović, savetnik u Republičkom zavodu za socijalnu zaštitu upoznao nas je sa istraživanjem koje ima za cilj da evaluira i analizira efekte ulaganja u razvoj usluga.
Teodora Hrnjaković, studentkinja FPN-a govorila je o motivima za izbor socijalnog rada za svoju  buduću profsiju, novim saznanjima u toku studija i prakse  i razlozima zbog kojih bi ponovo izabrala studije socijalnog rada.
Na ovom, drugom okupljanju  družilo se sedam veterana, tri seniora i jedan junior .

     11. novembar 2017.

Novembarsko okupljanje u Klubu ISP EVERGRIN  privuklo je, do sada najveći broj učesnika. Družilo se devet veterana, tri seniora i tri junior.


Govorili su:

Prof.dr Milosav Milosavljević, sociolog preneo je svoja iskustva  kao rukovodioca  istraživanja  Potrebe i perspective izbeglica i mogućnosti porodica koje ih prihvataju u Jugoslaviji” koje je realizovano tokom jula i avgusta 1993.godine u 2076 domaćinstava od čega su polovina bile porodice izbeglica a druga polovina pordice koje su primile izbeglice.

Nataša Todorović, stručna saradnica Crvenog krsta Srbije i predsednica  Mreže  „HUMANAS“ predstavila je aktivnosti ovih organizacija u programima za starije građane.

Bojana Barac, studentkinja Fakulteta političkih nauka-smer, Studije socijalne politike i socijalnog rada, govorila je o druženju sa svojom bakom i koliko joj je to iskustvo korisno za bolje razumevanje buduće profesije.

.    9. decembar 2017.

Decembarsko druženje u Klubu ISP EVERGRIN je bilo u senci pretpraznične atmosfere i lošeg vremena.  Prisustvovala su samo tri veterana, dva seniora i tri juniora.

Govorili su:

Gradimir Zajić, sociolog,  podsetio je na jedno, malo poznato,  primenjeno  istraživanje  koje  je 1980. godine, nakon zemljotresa na Kopaoniku, realizovao Institut za socijalnu politiku radi “snimanja situacije i potreba”  u domaćinstvima koja su pretrpela štetu od zemljotresa.

Božidar Dakić, direktor Republičkog zavoda informisao je učesnike o regionalnom sastanku  u Tirani na kojem je održana diskusija na temu “Da li je moguća država blagostanja na Zapadnom Balkanu”.

Dunja Tanasković, studentkinja sociologije govorila je o svom inskustvu  volontirskog rada u humanitarnim organizacijama.

  13. januar 2018.

Prvo okupljanje u Klubu u Novoj godini bilo je najposećenije do sada. Družilo se i razgovaralo osam veterana, dvanaest seniora i jedan junior.

 

 

Govorili su:

Prof.dr Miroslav Ružica, sociolog  je govorio o značenju i razvoju ideja o državi blagostanja u Zapadnoj Evropi sa kraćim pregledom razlika u praksi i promenama koje su krajem XX veka vodile ka “razgradnji države blagostanja”.

Žarko Šunderić,  direktor Centra za socijalnu politiku  predstavio je inicijativu koju je pokrenula grupa  nezavisnih istraživačkih organizacija i istraživača/-ica iz zemalja Zapadnog Balkana za uspostavljanje regionalne platforme u cilju zajedničkog delovanja u oblastima od značaja za državu blagostanja na regionalnom nivou.

Miloš Todorović, student antropologije izneo  svoja zapažanja o izazovima odrastanja mladih u uslovima društvenih kriza i neke od vrednosnih dilema sa kojima se mladi suočavaju.

     

10.februar 2018.

Okupljanje i druženje u Klubu postaje sve masovnije. Ohrabruje povećano interesovanje juniora. Ove subote družilo se i razgovaralo  devet veterana, šest  seniora  i  jedanest  juniora. 

Govorili su:

Branislav Radović, diplomirani socijalnu radnik podsetio je na  osnivanju prvih klubova za starije na Novom Beogradu. Učinjeno je to uz veliko zalaganje entuzijasta koji su, sedamdesetih godina zagovarali  koncept “otvorene socijalnu zaštite” i razvijanje  programa podrške starijima u “prirodnom okruženju”.

Nenad Stevanović, stručni saradnik Gerontološkog centra Beograd upoznao je učesnike sa razvojem Klubova za aktivno starenje Gerontološkog centra i aktuelnim aktivnostima u njima. Beograd danas ima mrežu od 26 klubova i dnevnih centara i preko 7000 korisnika. Paralelno sa razvojem mreže klubova i aktivnosti u njima postaju sve raznovrsnije uz aktivnu participaciju korisnika.

Zorana Stanojlović, studentkinja FPN-a-smer za socijalnu politiku   socijalnu rad prezentovala je svoje doživljaje sa studentske prakse i, posebno, sa radionica u domovima za starije. Aplauzom je pozdravljeno njeno izlaganje o  radionici “igra ogledala”, u kojoj  korisnici domova za starije dolaze do saznanja da  su oni, zapravo, najveća vrednost.

10.mart 2018. g.

Okupljanje i druženje u Klubu u znaku Ribe bilo je najposećenije do sada. Bilo nas je, prvi put, preko tridest. Najviše je bilo juniora. Ove subote družilo se i razgovaralo  šest  veterana, sedam  seniora i osamnest  juniora. 

Sanija Sagdati,  sociolog govorio je o socijalnom staranju u Beogradu između dva svetska rata. Na osnovu referata gos. Vase Lazarevića, odbornika Beogradske opštine iz 1927. godine „ Socijalno staranje u beogradskoj opštini“  i  studije čiji je urednik  bio gosp. Slobodan Ž. Vidaković  „ZDRAVLJE  I SOCIJALNA POMOĆ U BEOGRADU ZA 1935 I 1936 god“. izdate 1937.

Dr Dragana Dinić, predsednica Gerontološkog društva Srbije govorila je o X NACIONALNOM GERONTOLOŠKIOM KONGRESU,  sa međunarodnim učešćem  koji se održava 18 i 19. maja 2018. godine u Beogradu (u Sava centru), u Srbiji.

Milica Zdravković i Katarina Stanojević, studentkinje Fakulteta političkih nauka, smer za socijalnu politiku  i  socijalnu  rad govorile su o svojim iskustvima i doživljaju starijih.

                      

12.maj 2018. g.

Aprilsko druženje u Klubu bilo je u znaku Bika i okupilo je 12 učesnika. Ove subote družilo se i razgovaralo  četiri  veterana, pet  seniora i tri  juniora.

 

 

 

mr Nada Satarić, socijalna radnica, predsednica Upravnog odbora NVO Amity-snaga prijateljstva podsetila je na  neke prakse socijalne zaštite starijih iz druge polovine prošlog veka. Smatra da neka iskustva iz tog perioda mogu biti inspirativna i za kreatore Strategije razvoja socijalne zaštite 2019-2025.

Božidar Dakić, direktor Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu predstavio je ključne izazove u oblasti socijalne zaštite u Republici Srbiji u kojima se prepoznaju i teme za buduću Strategiju socijalne zaštite.

Dr Bojana Dimitrijević, doktor političkih nauka govorila je o filozofiji samostalnog života osoba sa invaliditetom, svojim iskustvima o inkluziji i preprekama za korišćenje usluge personalnog asistenta.

14.april 2018. g. Aprilsko druženje u Klubu bilo je u znaku Ovna i okupilo je 20 učesnika. Ove subote družilo se i razgovaralo  sedam  veterana, osam  seniora i pet  juniora. 

Dr Aleksandra Mitrović – Seka, sociolog govorila je o svojim aktivnostima i iskustvima na projektima u kojima su Romi predmet istraživanja ili ciljna grupa u akcionim programima. Profesionalno bavljenje društvenim položajem Roma i aktivnostima za unapređivanje uslova njihovog života traje već više od tri decenije. U doktorskoj disertaciji, objavljenoj u monografiji “Na dnu. Romi na granicama siromaštva”, Naučna knjiga 1990., Beograd,  ukazala je da u višenacionalnoj društvanoj strukturi Romi imaju specifičan položaj  koji odlikuje ekstremno siromaštvo.  Za prevazilaženje specifičnog položaja etno-klase, koji su imali kroz istoriju,  neophodno je raskinuti začarani krug siromaštva unapređivanjem, pre svega, obrazovanja.O posvećenosti ovoj tematici svedoči ne samo obimna bibliografija  (oko 50 bibliografskih jedinica) nego i brojni primenjeni projekti i aktivnosti usmerene  na obrazovanje dece i osnaživanje Romkinja.

Bogdan Banjac, predstavnik Poverenika za zaštitu ravnopravnosti predstavio je nadležnosti ove institucije u pogledu zaštite ravnopravnosti i ukazao na aktivnosti u zaštiti Roma od diskriminacije. Prema pritužbama za diskriminaciju po nacionalnoj osnovi, najbrojnije je učešće Roma. Prema počiniocima diskriminacije Poverenik preduzima odgovarajće mere.Diskusija je bila veoma dinamična. Inicirao ju je Ivan Vasić novinar i romski aktivista svojim ocenama o položaju i diskriminicaiji Roma. Diskutovalo je više od polovine učesnika: 4 veterana, 5 senora i 2 junior.

 

              >>>HOME<<<                  >>>VREMEPLOV<<<             >>>KLUB<<<           >>>AKTUELNOSTI<<<