Klub je otvorenog tipa i dostupan je svake druge subote u mesecu za sve profesionalce koji imaju afinitete za istraživačko-analitičku praksu. Zasniva se na  principima samoorganizovanja i volonterskog doprinosa .  Aktivnosti u Klubu pripremaju i orgnizuju članovi Kluba sa  horoskopskim znakom za taj mesec.

9.  septembar 2017.

Nakon inicijativnog sastanka  10.06.2017. godine,  Klubu ISP EVERGRIN  počeo je sa radom druge subote u septembru  u prostorijama Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu.

Govorili su:
Prof.dr Milosav Milosavljević  i Gradimir Zajić  podsetili su na  zasnivanje  “moderne  socijalne zaštitite”, odnosno, na  osnivanje  prvih centara za socijalni rad,  ustanova za praćenje i  proučavanje socijalnih pojava  i školovanje  socijalnih radnika.

Brankica Janković, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti  ukazala je na aktuelna pitanja u pogledu  ravnopravnosti starijih i mehanizmima za zaštitu od diskriminacije.

Na ovom, prvom okupljanju  družilo se 6 veterana i 6 seniora. Nije bilo juniora.

 14. oktobar 2017.

Druge subote u oktobru u Klubu ISP EVERGRIN  otpočeo je proces međugeneracijske razmene jer  su se prvi put  okupilii veterani,  seniori i  juniori.

Govorili su:

Prof.dr  Dejan Sumrak, neurolog/gerontolog  je napravio osvrt  na razvojni put  gerontologije kao nauke i neka  istraživanja  koja bi da doprinesu produženju ljudskog veka ali i da unapređuju kvalitet života u starosti.
Nenad Stojanović, savetnik u Republičkom zavodu za socijalnu zaštitu upoznao nas je sa istraživanjem koje ima za cilj da evaluira i analizira efekte ulaganja u razvoj usluga.
Teodora Hrnjaković, studentkinja FPN-a govorila je o motivima za izbor socijalnog rada za svoju  buduću profsiju, novim saznanjima u toku studija i prakse  i razlozima zbog kojih bi ponovo izabrala studije socijalnog rada.
Na ovom, drugom okupljanju  družilo se sedam veterana, tri seniora i jedan junior .

     11. novembar 2017.

Novembarsko okupljanje u Klubu ISP EVERGRIN  privuklo je, do sada najveći broj učesnika. Družilo se devet veterana, tri seniora i tri junior.


Govorili su:

Prof.dr Milosav Milosavljević, sociolog preneo je svoja iskustva  kao rukovodioca  istraživanja  Potrebe i perspective izbeglica i mogućnosti porodica koje ih prihvataju u Jugoslaviji” koje je realizovano tokom jula i avgusta 1993.godine u 2076 domaćinstava od čega su polovina bile porodice izbeglica a druga polovina pordice koje su primile izbeglice.

Nataša Todorović, stručna saradnica Crvenog krsta Srbije i predsednica  Mreže  „HUMANAS“ predstavila je aktivnosti ovih organizacija u programima za starije građane.

Bojana Barac, studentkinja Fakulteta političkih nauka-smer, Studije socijalne politike i socijalnog rada, govorila je o druženju sa svojom bakom i koliko joj je to iskustvo korisno za bolje razumevanje buduće profesije.

.    9. decembar 2017.

Decembarsko druženje u Klubu ISP EVERGRIN je bilo u senci pretpraznične atmosfere i lošeg vremena.  Prisustvovala su samo tri veterana, dva seniora i tri juniora.

Govorili su:

Gradimir Zajić, sociolog,  podsetio je na jedno, malo poznato,  primenjeno  istraživanje  koje  je 1980. godine, nakon zemljotresa na Kopaoniku, realizovao Institut za socijalnu politiku radi “snimanja situacije i potreba”  u domaćinstvima koja su pretrpela štetu od zemljotresa.

Božidar Dakić, direktor Republičkog zavoda informisao je učesnike o regionalnom sastanku  u Tirani na kojem je održana diskusija na temu “Da li je moguća država blagostanja na Zapadnom Balkanu”.

Dunja Tanasković, studentkinja sociologije govorila je o svom inskustvu  volontirskog rada u humanitarnim organizacijama.

  13. januar 2018.

Prvo okupljanje u Klubu u Novoj godini bilo je najposećenije do sada. Družilo se i razgovaralo osam veterana, dvanaest seniora i jedan junior.

 

 

Govorili su:

Prof.dr Miroslav Ružica, sociolog  je govorio o značenju i razvoju ideja o državi blagostanja u Zapadnoj Evropi sa kraćim pregledom razlika u praksi i promenama koje su krajem XX veka vodile ka “razgradnji države blagostanja”.

Žarko Šunderić,  direktor Centra za socijalnu politiku  predstavio je inicijativu koju je pokrenula grupa  nezavisnih istraživačkih organizacija i istraživača/-ica iz zemalja Zapadnog Balkana za uspostavljanje regionalne platforme u cilju zajedničkog delovanja u oblastima od značaja za državu blagostanja na regionalnom nivou.

Miloš Todorović, student antropologije izneo  svoja zapažanja o izazovima odrastanja mladih u uslovima društvenih kriza i neke od vrednosnih dilema sa kojima se mladi suočavaju.

     

10.februar 2018.

Okupljanje i druženje u Klubu postaje sve masovnije. Ohrabruje povećano interesovanje juniora. Ove subote družilo se i razgovaralo  devet veterana, šest  seniora  i  jedanest  juniora. 

Govorili su:

Branislav Radović, diplomirani socijalnu radnik podsetio je na  osnivanju prvih klubova za starije na Novom Beogradu. Učinjeno je to uz veliko zalaganje entuzijasta koji su, sedamdesetih godina zagovarali  koncept “otvorene socijalnu zaštite” i razvijanje  programa podrške starijima u “prirodnom okruženju”.

Nenad Stevanović, stručni saradnik Gerontološkog centra Beograd upoznao je učesnike sa razvojem Klubova za aktivno starenje Gerontološkog centra i aktuelnim aktivnostima u njima. Beograd danas ima mrežu od 26 klubova i dnevnih centara i preko 7000 korisnika. Paralelno sa razvojem mreže klubova i aktivnosti u njima postaju sve raznovrsnije uz aktivnu participaciju korisnika.

Zorana Stanojlović, studentkinja FPN-a-smer za socijalnu politiku   socijalnu rad prezentovala je svoje doživljaje sa studentske prakse i, posebno, sa radionica u domovima za starije. Aplauzom je pozdravljeno njeno izlaganje o  radionici “igra ogledala”, u kojoj  korisnici domova za starije dolaze do saznanja da  su oni, zapravo, najveća vrednost.

10.mart 2018. g.

Okupljanje i druženje u Klubu u znaku Ribe bilo je najposećenije do sada. Bilo nas je, prvi put, preko tridest. Najviše je bilo juniora. Ove subote družilo se i razgovaralo  šest  veterana, sedam  seniora i osamnest  juniora. 

Sanija Sagdati,  sociolog govorio je o socijalnom staranju u Beogradu između dva svetska rata. Na osnovu referata gos. Vase Lazarevića, odbornika Beogradske opštine iz 1927. godine „ Socijalno staranje u beogradskoj opštini“  i  studije čiji je urednik  bio gosp. Slobodan Ž. Vidaković  „ZDRAVLJE  I SOCIJALNA POMOĆ U BEOGRADU ZA 1935 I 1936 god“. izdate 1937.

Dr Dragana Dinić, predsednica Gerontološkog društva Srbije govorila je o X NACIONALNOM GERONTOLOŠKIOM KONGRESU,  sa međunarodnim učešćem  koji se održava 18 i 19. maja 2018. godine u Beogradu (u Sava centru), u Srbiji.

Milica Zdravković i Katarina Stanojević, studentkinje Fakulteta političkih nauka, smer za socijalnu politiku  i  socijalnu  rad govorile su o svojim iskustvima i doživljaju starijih.

                      

12.maj 2018. g.

Aprilsko druženje u Klubu bilo je u znaku Bika i okupilo je 12 učesnika. Ove subote družilo se i razgovaralo  četiri  veterana, pet  seniora i tri  juniora.

 

 

 

mr Nada Satarić, socijalna radnica, predsednica Upravnog odbora NVO Amity-snaga prijateljstva podsetila je na  neke prakse socijalne zaštite starijih iz druge polovine prošlog veka. Smatra da neka iskustva iz tog perioda mogu biti inspirativna i za kreatore Strategije razvoja socijalne zaštite 2019-2025.

Božidar Dakić, direktor Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu predstavio je ključne izazove u oblasti socijalne zaštite u Republici Srbiji u kojima se prepoznaju i teme za buduću Strategiju socijalne zaštite.

Dr Bojana Dimitrijević, doktor političkih nauka govorila je o filozofiji samostalnog života osoba sa invaliditetom, svojim iskustvima o inkluziji i preprekama za korišćenje usluge personalnog asistenta.

8.  septembar 2018.

U septembru mesecu na druženje u Klubu okupilo se 11 učesnika – četiri veterana, tri seniora i četiri juniora. Ovaj mesec bio je u znaku lava .  Teme su bile raznovrsne:

socijalna karta, radna aktivacija i zapažanja socijalnog radnika na početku karijere.

Gradimir Zajić, sociolog u penziji, odabrao je da govori na temu “Socijalna karta – šta to beše?” i podseti na vreme kada je i kako nastala “priča” o socijalnoj karti i projekte iz druge polovine XX veka kojima je traženo rešenje na izazove u čijem kontekstu se ona pominje. 

Marina Kurilj, iz Udruženja “Na pola puta“ iz Pančeva, govorila je na osnovu projekata koje realizuju u ovoj organizciji o „Prevenciji institucionalizacije kroz radnu aktivaciju osoba sa invaliditetom“. 

Nikola Terzić, diplomirani socijalni radnik govorio je o “„Prvim iskustvima iz prakse novozaposlenog socijalnog radnika“.

 

 

14.april 2018. g. Aprilsko druženje u Klubu bilo je u znaku Ovna i okupilo je 20 učesnika. Ove subote družilo se i razgovaralo  sedam  veterana, osam  seniora i pet  juniora. 

Dr Aleksandra Mitrović – Seka, sociolog govorila je o svojim aktivnostima i iskustvima na projektima u kojima su Romi predmet istraživanja ili ciljna grupa u akcionim programima. Profesionalno bavljenje društvenim položajem Roma i aktivnostima za unapređivanje uslova njihovog života traje već više od tri decenije. U doktorskoj disertaciji, objavljenoj u monografiji “Na dnu. Romi na granicama siromaštva”, Naučna knjiga 1990., Beograd,  ukazala je da u višenacionalnoj društvanoj strukturi Romi imaju specifičan položaj  koji odlikuje ekstremno siromaštvo.  Za prevazilaženje specifičnog položaja etno-klase, koji su imali kroz istoriju,  neophodno je raskinuti začarani krug siromaštva unapređivanjem, pre svega, obrazovanja.O posvećenosti ovoj tematici svedoči ne samo obimna bibliografija  (oko 50 bibliografskih jedinica) nego i brojni primenjeni projekti i aktivnosti usmerene  na obrazovanje dece i osnaživanje Romkinja.

Bogdan Banjac, predstavnik Poverenika za zaštitu ravnopravnosti predstavio je nadležnosti ove institucije u pogledu zaštite ravnopravnosti i ukazao na aktivnosti u zaštiti Roma od diskriminacije. Prema pritužbama za diskriminaciju po nacionalnoj osnovi, najbrojnije je učešće Roma. Prema počiniocima diskriminacije Poverenik preduzima odgovarajće mere.Diskusija je bila veoma dinamična. Inicirao ju je Ivan Vasić novinar i romski aktivista svojim ocenama o položaju i diskriminicaiji Roma.

9. jun  2018.

 

U junu mesecu, na druženje u Klubu okupilo se 13 učesnika – šest veteran, tri seniora i četiri juniora. Ovaj mesec bio je u znaku blizanaca kojih je, uzgred rečeno, bilo malo pa su priliku dobili i drugi. Centralna tema ove subote bilo je hraniteljstvo i porodični smeštaj.

Mirjana Karleuša, dipl.pravnik, odabrala je da predstavi “Hraniteljstvo u Srbiji u XX veku” i ukaže na značaj ovog oblika zaštite dece, tradiciju u razvoju hraniteljstva u Srbiji i podseti na ključne događaje i istaknute stručnjake koji su tome doprinosili.

Radmila Zoranović, stručni saradnik Centra za porodični smeštaj, govorila je o aktuelnoj situaciji i predstavila “Porodični smeštaj u Srbiji u XXI veku”. U okviru reformskih procesa I deinstitucionalizacije socijalnu zaštite, usluga porodičnog smeštaja postaje jedan od prioriteta. Ostvaren je trend porasta i broja hraniteljica i broja dece na porodičnom smeštaju. Posebno je bio zanmljiv uporedni pregled pojedinih pokazatelja o porodičnom smeštaju za srbiju i neke odabrane zemlje u Evropskoj uniji.

Teodora Hrnjaković, studentkinja socijalnu politike i socijalnog rada na FPN-u, koja se upravo vratila sa studijske prakse u Finskoj govorila je o projektu “Razvod kao životni dogadjaj - iskustva iz projekta u Finskoj”. U projektu su učestvovali student iz Španije, Finske i Srbije i to je bila dobra prilika za razmenu iskustava na ovoj temi koja je aktuelna u svim savremenim društvima.  Posebno je bilo zanimljivo da je projekat iniciralo Ministarstvo finansija Finske koje je pokazalo interesovanje za projekcije u budućnost i blagovremeno traženje mogućih rešenja za rizične životne događaje i podršku pojedincima za prevladavanje kriznih procesa i traganje za optimalnim troškovima i predviđanjima za budućnost.

13.  oktobar 2018.

U oktobru mesecu  druženje u Klubu  bilo je posvećeno Međunarodnom danu starijih. Tim povodom, razgovor je bio posvećen temi DRUŽENJE koja je razmatrano iz ugla gerontologa, sociologa, politikologa i antropologa. Predstavljena su i iskustva iz prakse druženja veterana novinara, literarne sekcije starijih u Crvenom krstu, Olimpijade za treće doba i ISP evergrina. Na druženju nas je bilo dvadesetpetoro: 10 veterana, 8 seniora i 7 juniora.

Prof.dr Dejan Sumrak, govorio je na temu Druženje u trećem dobu-prevazilaženje straha od smrti” i ukazao na neka obeležja procesa starenja koja su poznata i pod nazivom “ 3S – starost, samoća, suvišnost”. Ukazao je da usamljenost i samoća potenciraju i strah od smrti. Grupe susretanja, kao jedan od neformalnih oblika druženja, mogu značajno da olakšaju neke tegobe koje nastaju u usamljenosti. Otkrivanje  skrivenog  optimizma u druženju sa drugima je nešto čemu treba težiti.

Prof.dr Milosav Milosavljević je u svom izlaganju pod nazivom “Sociološki  aspekti druženja” istakao  da je potreba za drugima univerzalna potreba. Druženje je pretežno generacijsko, jer se razmenjuju zajednički doživljaji i iskustva. Druženje je “nedobitna aktivnost” i za nju, savremeni čovek, sve manje ima vremena. Puni smisao druženje dobija kao sadržajna aktivnost u kojoj se dele zajedničke vrednosti i razmenjuju iskustva u sferi zajedničkog polja interesovanja.Doc.dr Zoran Vesić je govorio na temu “Aktivno starenje i celoživotno učenje” i, uz prezentovanje statističkih podataka o demografskim trendovima u svetu i  Srbiji, veoma slikovito prikazao i kako se pomeraju granice u pogledu dužine zdravog i aktivnog života i mogućnosti starijih ljudi. 

Miloš Todorović, student antropologije govorio je na temu “Društvene mreže i virtuelna pripadnost mladih“ i ukazao da nove komunikacione tehnologije omogućavaju i nove forme druženja ali i nove izazove  uključujući i  nove rizike.

 U drugom delu bilo je reči o raznovrsnim oblicima druženja i dobroj praksi za podsticaj socijalne paticipacije starijih na bazi afiniteta.

Ružica Čalić je predstavila aktivnosti u Literarnoj sekciji koja okuplja ljubitelje pisane reči u okviru Programa za starije u organizaciji  Crvenog krsta Savski Venac.

Seka Vučković je predstavila aktivnosti Kluba novinara veterana koji postoji u okviru Udruženja novinara Srbije. 

Dragana Dinić je govorila o XI Olimpijadi trećeg doba – manifestaciji sporta, zdravlja i kulture trećeg doba održanoj u Vrnjačkoj Banji sa blizu 1200 učesnika – takmičara u 7 sportskih disciplina. 

Teodora Hrnjaković, studentkinja socijalnog rada govorila je o druženju u Klubu ISP evergrin. 

 

              >>>HOME<<<                  >>>VREMEPLOV<<<             >>>KLUB<<<           >>>AKTUELNOSTI<<<