Klub je otvorenog tipa i dostupan je svake druge subote u mesecu za sve profesionalce koji imaju afinitete za istraživačko-analitičku praksu. Zasniva se na  principima samoorganizovanja i volonterskog doprinosa .  Aktivnosti u Klubu pripremaju i orgnizuju članovi Kluba sa  horoskopskim znakom za taj mesec.

 

2  0  1  7 .

9.  septembar 2017.

Nakon inicijativnog sastanka  10.06.2017. godine,  Klubu ISP EVERGRIN  počeo je sa radom druge subote u septembru  u prostorijama Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu.

Govorili su:
Prof.dr Milosav Milosavljević  i Gradimir Zajić  podsetili su na  zasnivanje  “moderne  socijalne zaštitite”, odnosno, na  osnivanje  prvih centara za socijalni rad,  ustanova za praćenje i  proučavanje socijalnih pojava  i školovanje  socijalnih radnika.

Brankica Janković, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti  ukazala je na aktuelna pitanja u pogledu  ravnopravnosti starijih i mehanizmima za zaštitu od diskriminacije.

Na ovom, prvom okupljanju  družilo se 6 veterana i 6 seniora. Nije bilo juniora.

 14. oktobar 2017.

Druge subote u oktobru u Klubu ISP EVERGRIN  otpočeo je proces međugeneracijske razmene jer  su se prvi put  okupilii veterani,  seniori i  juniori.

Govorili su:

Prof.dr  Dejan Sumrak, neurolog/gerontolog  je napravio osvrt  na razvojni put  gerontologije kao nauke i neka  istraživanja  koja bi da doprinesu produženju ljudskog veka ali i da unapređuju kvalitet života u starosti.
Nenad Stojanović, savetnik u Republičkom zavodu za socijalnu zaštitu upoznao nas je sa istraživanjem koje ima za cilj da evaluira i analizira efekte ulaganja u razvoj usluga.
Teodora Hrnjaković, studentkinja FPN-a govorila je o motivima za izbor socijalnog rada za svoju  buduću profsiju, novim saznanjima u toku studija i prakse  i razlozima zbog kojih bi ponovo izabrala studije socijalnog rada.
Na ovom, drugom okupljanju  družilo se sedam veterana, tri seniora i jedan junior .

     11. novembar 2017.

Novembarsko okupljanje u Klubu ISP EVERGRIN  privuklo je, do sada najveći broj učesnika. Družilo se devet veterana, tri seniora i tri junior.


Govorili su:

Prof.dr Milosav Milosavljević, sociolog preneo je svoja iskustva  kao rukovodioca  istraživanja  Potrebe i perspective izbeglica i mogućnosti porodica koje ih prihvataju u Jugoslaviji” koje je realizovano tokom jula i avgusta 1993.godine u 2076 domaćinstava od čega su polovina bile porodice izbeglica a druga polovina pordice koje su primile izbeglice.

Nataša Todorović, stručna saradnica Crvenog krsta Srbije i predsednica  Mreže  „HUMANAS“ predstavila je aktivnosti ovih organizacija u programima za starije građane.

Bojana Barac, studentkinja Fakulteta političkih nauka-smer, Studije socijalne politike i socijalnog rada, govorila je o druženju sa svojom bakom i koliko joj je to iskustvo korisno za bolje razumevanje buduće profesije.

.    9. decembar 2017.

Decembarsko druženje u Klubu ISP EVERGRIN je bilo u senci pretpraznične atmosfere i lošeg vremena.  Prisustvovala su samo tri veterana, dva seniora i tri juniora.

Govorili su:

Gradimir Zajić, sociolog,  podsetio je na jedno, malo poznato,  primenjeno  istraživanje  koje  je 1980. godine, nakon zemljotresa na Kopaoniku, realizovao Institut za socijalnu politiku radi “snimanja situacije i potreba”  u domaćinstvima koja su pretrpela štetu od zemljotresa.

Božidar Dakić, direktor Republičkog zavoda informisao je učesnike o regionalnom sastanku  u Tirani na kojem je održana diskusija na temu “Da li je moguća država blagostanja na Zapadnom Balkanu”.

Dunja Tanasković, studentkinja sociologije govorila je o svom inskustvu  volontirskog rada u humanitarnim organizacijama.

 

2  0  1  8.

  13. januar 2018.

Prvo okupljanje u Klubu u Novoj godini bilo je najposećenije do sada. Družilo se i razgovaralo osam veterana, dvanaest seniora i jedan junior.

 

 

Govorili su:

Prof.dr Miroslav Ružica, sociolog  je govorio o značenju i razvoju ideja o državi blagostanja u Zapadnoj Evropi sa kraćim pregledom razlika u praksi i promenama koje su krajem XX veka vodile ka “razgradnji države blagostanja”.

Žarko Šunderić,  direktor Centra za socijalnu politiku  predstavio je inicijativu koju je pokrenula grupa  nezavisnih istraživačkih organizacija i istraživača/-ica iz zemalja Zapadnog Balkana za uspostavljanje regionalne platforme u cilju zajedničkog delovanja u oblastima od značaja za državu blagostanja na regionalnom nivou.

Miloš Todorović, student antropologije izneo  svoja zapažanja o izazovima odrastanja mladih u uslovima društvenih kriza i neke od vrednosnih dilema sa kojima se mladi suočavaju.

     

10.februar 2018.

Okupljanje i druženje u Klubu postaje sve masovnije. Ohrabruje povećano interesovanje juniora. Ove subote družilo se i razgovaralo  devet veterana, šest  seniora  i  jedanest  juniora. 

Govorili su:

Branislav Radović, diplomirani socijalnu radnik podsetio je na  osnivanju prvih klubova za starije na Novom Beogradu. Učinjeno je to uz veliko zalaganje entuzijasta koji su, sedamdesetih godina zagovarali  koncept “otvorene socijalnu zaštite” i razvijanje  programa podrške starijima u “prirodnom okruženju”.

Nenad Stevanović, stručni saradnik Gerontološkog centra Beograd upoznao je učesnike sa razvojem Klubova za aktivno starenje Gerontološkog centra i aktuelnim aktivnostima u njima. Beograd danas ima mrežu od 26 klubova i dnevnih centara i preko 7000 korisnika. Paralelno sa razvojem mreže klubova i aktivnosti u njima postaju sve raznovrsnije uz aktivnu participaciju korisnika.

Zorana Stanojlović, studentkinja FPN-a-smer za socijalnu politiku   socijalnu rad prezentovala je svoje doživljaje sa studentske prakse i, posebno, sa radionica u domovima za starije. Aplauzom je pozdravljeno njeno izlaganje o  radionici “igra ogledala”, u kojoj  korisnici domova za starije dolaze do saznanja da  su oni, zapravo, najveća vrednost.

10.mart 2018. g.

Okupljanje i druženje u Klubu u znaku Ribe bilo je najposećenije do sada. Bilo nas je, prvi put, preko tridest. Najviše je bilo juniora. Ove subote družilo se i razgovaralo  šest  veterana, sedam  seniora i osamnest  juniora. 

Sanija Sagdati,  sociolog govorio je o socijalnom staranju u Beogradu između dva svetska rata. Na osnovu referata gos. Vase Lazarevića, odbornika Beogradske opštine iz 1927. godine „ Socijalno staranje u beogradskoj opštini“  i  studije čiji je urednik  bio gosp. Slobodan Ž. Vidaković  „ZDRAVLJE  I SOCIJALNA POMOĆ U BEOGRADU ZA 1935 I 1936 god“. izdate 1937.

Dr Dragana Dinić, predsednica Gerontološkog društva Srbije govorila je o X NACIONALNOM GERONTOLOŠKIOM KONGRESU,  sa međunarodnim učešćem  koji se održava 18 i 19. maja 2018. godine u Beogradu (u Sava centru), u Srbiji.

Milica Zdravković i Katarina Stanojević, studentkinje Fakulteta političkih nauka, smer za socijalnu politiku  i  socijalnu  rad govorile su o svojim iskustvima i doživljaju starijih.

                      

12.maj 2018. g.

Aprilsko druženje u Klubu bilo je u znaku Bika i okupilo je 12 učesnika. Ove subote družilo se i razgovaralo  četiri  veterana, pet  seniora i tri  juniora.

 

 

 

mr Nada Satarić, socijalna radnica, predsednica Upravnog odbora NVO Amity-snaga prijateljstva podsetila je na  neke prakse socijalne zaštite starijih iz druge polovine prošlog veka. Smatra da neka iskustva iz tog perioda mogu biti inspirativna i za kreatore Strategije razvoja socijalne zaštite 2019-2025.

Božidar Dakić, direktor Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu predstavio je ključne izazove u oblasti socijalne zaštite u Republici Srbiji u kojima se prepoznaju i teme za buduću Strategiju socijalne zaštite.

Dr Bojana Dimitrijević, doktor političkih nauka govorila je o filozofiji samostalnog života osoba sa invaliditetom, svojim iskustvima o inkluziji i preprekama za korišćenje usluge personalnog asistenta.

14.april 2018. g. Aprilsko druženje u Klubu bilo je u znaku Ovna i okupilo je 20 učesnika. Ove subote družilo se i razgovaralo  sedam  veterana, osam  seniora i pet  juniora. 

Dr Aleksandra Mitrović – Seka, sociolog govorila je o svojim aktivnostima i iskustvima na projektima u kojima su Romi predmet istraživanja ili ciljna grupa u akcionim programima. Profesionalno bavljenje društvenim položajem Roma i aktivnostima za unapređivanje uslova njihovog života traje već više od tri decenije. U doktorskoj disertaciji, objavljenoj u monografiji “Na dnu. Romi na granicama siromaštva”, Naučna knjiga 1990., Beograd,  ukazala je da u višenacionalnoj društvanoj strukturi Romi imaju specifičan položaj  koji odlikuje ekstremno siromaštvo.  Za prevazilaženje specifičnog položaja etno-klase, koji su imali kroz istoriju,  neophodno je raskinuti začarani krug siromaštva unapređivanjem, pre svega, obrazovanja.O posvećenosti ovoj tematici svedoči ne samo obimna bibliografija  (oko 50 bibliografskih jedinica) nego i brojni primenjeni projekti i aktivnosti usmerene  na obrazovanje dece i osnaživanje Romkinja.

Bogdan Banjac, predstavnik Poverenika za zaštitu ravnopravnosti predstavio je nadležnosti ove institucije u pogledu zaštite ravnopravnosti i ukazao na aktivnosti u zaštiti Roma od diskriminacije. Prema pritužbama za diskriminaciju po nacionalnoj osnovi, najbrojnije je učešće Roma. Prema počiniocima diskriminacije Poverenik preduzima odgovarajće mere.Diskusija je bila veoma dinamična. Inicirao ju je Ivan Vasić novinar i romski aktivista svojim ocenama o položaju i diskriminicaiji Roma.

9. jun  2018.

 

U junu mesecu, na druženje u Klubu okupilo se 13 učesnika – šest veteran, tri seniora i četiri juniora. Ovaj mesec bio je u znaku blizanaca kojih je, uzgred rečeno, bilo malo pa su priliku dobili i drugi. Centralna tema ove subote bilo je hraniteljstvo i porodični smeštaj.

Mirjana Karleuša, dipl.pravnik, odabrala je da predstavi “Hraniteljstvo u Srbiji u XX veku” i ukaže na značaj ovog oblika zaštite dece, tradiciju u razvoju hraniteljstva u Srbiji i podseti na ključne događaje i istaknute stručnjake koji su tome doprinosili.

Radmila Zoranović, stručni saradnik Centra za porodični smeštaj, govorila je o aktuelnoj situaciji i predstavila “Porodični smeštaj u Srbiji u XXI veku”. U okviru reformskih procesa I deinstitucionalizacije socijalnu zaštite, usluga porodičnog smeštaja postaje jedan od prioriteta. Ostvaren je trend porasta i broja hraniteljica i broja dece na porodičnom smeštaju. Posebno je bio zanmljiv uporedni pregled pojedinih pokazatelja o porodičnom smeštaju za srbiju i neke odabrane zemlje u Evropskoj uniji.

Teodora Hrnjaković, studentkinja socijalnu politike i socijalnog rada na FPN-u, koja se upravo vratila sa studijske prakse u Finskoj govorila je o projektu “Razvod kao životni dogadjaj - iskustva iz projekta u Finskoj”. U projektu su učestvovali student iz Španije, Finske i Srbije i to je bila dobra prilika za razmenu iskustava na ovoj temi koja je aktuelna u svim savremenim društvima.  Posebno je bilo zanimljivo da je projekat iniciralo Ministarstvo finansija Finske koje je pokazalo interesovanje za projekcije u budućnost i blagovremeno traženje mogućih rešenja za rizične životne događaje i podršku pojedincima za prevladavanje kriznih procesa i traganje za optimalnim troškovima i predviđanjima za budućnost.

8.  septembar 2018.

U septembru mesecu na druženje u Klubu okupilo se 11 učesnika – četiri veterana, tri seniora i četiri juniora. Ovaj mesec bio je u znaku lava .  Teme su bile raznovrsne:

socijalna karta, radna aktivacija i zapažanja socijalnog radnika na početku karijere.

 

Gradimir Zajić, sociolog u penziji, odabrao je da govori na temu “Socijalna karta – šta to beše?” i podseti na vreme kada je i kako nastala “priča” o socijalnoj karti i projekte iz druge polovine XX veka kojima je traženo rešenje na izazove u čijem kontekstu se ona pominje. 

Marina Kurilj, iz Udruženja “Na pola puta“ iz Pančeva, govorila je na osnovu projekata koje realizuju u ovoj organizciji o „Prevenciji institucionalizacije kroz radnu aktivaciju osoba sa invaliditetom“. 

Nikola Terzić, diplomirani socijalni radnik govorio je o “„Prvim iskustvima iz prakse novozaposlenog socijalnog radnika“.

13.  oktobar 2018.

U oktobru mesecu  druženje u Klubu  bilo je posvećeno Međunarodnom danu starijih. Tim povodom, razgovor je bio posvećen temi DRUŽENJE koja je razmatrano iz ugla gerontologa, sociologa, politikologa i antropologa. Predstavljena su i iskustva iz prakse druženja veterana novinara, literarne sekcije starijih u Crvenom krstu, Olimpijade za treće doba i ISP evergrina. Na druženju nas je bilo dvadesetpetoro: 10 veterana, 8 seniora i 7 juniora.

Prof.dr Dejan Sumrak, govorio je na temu Druženje u trećem dobu-prevazilaženje straha od smrti” i ukazao na neka obeležja procesa starenja koja su poznata i pod nazivom “ 3S – starost, samoća, suvišnost”. Ukazao je da usamljenost i samoća potenciraju i strah od smrti. Grupe susretanja, kao jedan od neformalnih oblika druženja, mogu značajno da olakšaju neke tegobe koje nastaju u usamljenosti. Otkrivanje  skrivenog  optimizma u druženju sa drugima je nešto čemu treba težiti.

Prof.dr Milosav Milosavljević je u svom izlaganju pod nazivom “Sociološki  aspekti druženja” istakao  da je potreba za drugima univerzalna potreba. Druženje je pretežno generacijsko, jer se razmenjuju zajednički doživljaji i iskustva. Druženje je “nedobitna aktivnost” i za nju, savremeni čovek, sve manje ima vremena. Puni smisao druženje dobija kao sadržajna aktivnost u kojoj se dele zajedničke vrednosti i razmenjuju iskustva u sferi zajedničkog polja interesovanja.Doc.dr Zoran Vesić je govorio na temu “Aktivno starenje i celoživotno učenje” i, uz prezentovanje statističkih podataka o demografskim trendovima u svetu i  Srbiji, veoma slikovito prikazao i kako se pomeraju granice u pogledu dužine zdravog i aktivnog života i mogućnosti starijih ljudi. 

Miloš Todorović, student antropologije govorio je na temu “Društvene mreže i virtuelna pripadnost mladih“ i ukazao da nove komunikacione tehnologije omogućavaju i nove forme druženja ali i nove izazove  uključujući i  nove rizike.

 U drugom delu bilo je reči o raznovrsnim oblicima druženja i dobroj praksi za podsticaj socijalne paticipacije starijih na bazi afiniteta.

Ružica Čalić je predstavila aktivnosti u Literarnoj sekciji koja okuplja ljubitelje pisane reči u okviru Programa za starije u organizaciji  Crvenog krsta Savski Venac.

Seka Vučković je predstavila aktivnosti Kluba novinara veterana koji postoji u okviru Udruženja novinara Srbije. 

Dragana Dinić je govorila o XI Olimpijadi trećeg doba – manifestaciji sporta, zdravlja i kulture trećeg doba održanoj u Vrnjačkoj Banji sa blizu 1200 učesnika – takmičara u 7 sportskih disciplina. 

Teodora Hrnjaković, studentkinja socijalnog rada govorila je o druženju u Klubu ISP evergrin. 

10. novembar  2018.

U novembru mesecu na druženje u Klubu okupilo se 16 učesnika – sedam veterana, dva seniora i sedam  juniora.  Ovaj mesec bio je u znaku škorpija kojih je, uzgred rečeno, bilo malo pa su priliku dobili i drugi. Tema je bila veoma zanimljiva: bespravna izgradnja iz urbanističke perspektive.

Dr Dragana Stojanović, sociološkinja u penziji govorila je na temu: “Sociološki aspekti bespravne gradnje u Jugoslaviji”. To je bila njena doktorska disertacija u kojoj je pokazala kako su procesi industrijalizacije i urbanizacije uticali na migracije iz sela u grad i natajanje bespravne izgradnje stanova na obodu  gradova i formiranje  prigradskih naselja.

Branko Bojović, legenda među urbanistima, govorio je o suštinskim uzrocima velikog migracionog talasa. Ukazao je na vezu koja je postojala između ideologije, političko-pravnog sistema i ekonomije i urbanizma i čitavog niza pojava koji su uticali na nepovoljan položaj poljoprivrede i seoskog stanovništva. Ako se tome doda i nevešto i neefikasno planiranje i upravljanje u oblasti urbanizma onda je “divlja gradnja” i urbanistički haos u prigradskim naseljima neizbežna posledica.

Ivana Ilić, student FPN-a i budući socijalni radnik govorila je na temu: „ Kako porodica utiče na naš životni poziv?“ Na svom iskustvu je zaključila da   treba savetovati decu, treba im biti podrška ali da ne treba zanemariti ni njihovu neodlučnost, jer nekada samo mali znak roditelja kod njih može biti presudan. Sa druge strane, zadatak porodice, pre svega roditelja, jeste da umeju da prepoznaju onu granicu kada svom detetu pomažu i kada kreću da mu budu teret i opterećenje. To je umeće porodice, a moja porodica bila je uspešan umetnik.

  8. decembar  2018.

U novembru mesecu na druženje u znaku  strelca, u Klubu ISP evergrin okupilo se 16 učesnika – pet veterana, dva seniora i devet  juniora.  Teme su bile raznovrsne i veoma zanimljive.

Mr Dušanka Lukić-Havelka, politikolog je govorila o monografiji “Dom čistog srca” koju je priredila u saradnji sa monahinjama i stručnim radnicima  iz centra za socijalnu rad, povodom 70 godina od osnivanja  Doma pri manastiru Svete Petke u Izvoru kod Paraćina koji se stara o najteže ometenoj ženskoj deci i odraslima. Za sedam decenija  postojanja Dom je imao nekoliko promena u organizacionom, sadržinskom i kadrovskom smislu. Po osnivanju 1946. godine  bio je pri manastiru Svete Petke, zatim pri Domu za decu i omladinu teško ometenu u razvoju u Kulini kod Aleksinca, a sada je deo Centra za socijalnu rad u Paraćinu.

Slavica Milojević, rukovodilac odeljenja za informisanje, promociju i podršku Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu govorilaje na temu  “Deca bez roditeljskog staranja u sistemu socijalnu zaštite, aktuelni izazovi i pogledi”. Proteklih godina  kontinuirano raste broj dece na smeštaju. Uslugu smeštaja u okviru sistema socijalnu zaštite u 2017. godini koristilo je 6.117 dece. Značajno se, međutim, menja, struktura ove usluge. Većina dece je u hraniteljskim porodicama (88%) a svako osmo dete u sistemu socijalnu zaštite  je u ustanovama za smeštaj dece (8%). Trend smanjenja broja dece u domovima za decu i rast broja dece u hraniteljskim porodicama je kontinuiran u proteklih pet godina.  Srbija je jedna od zemalja sa najnižom stopom institucionalizacije dece u Evropi. 

Milena Blagojević, studentkinja socijalnog rada FPN-a govorila je na temu “Psihosocijalna obeležja i faktori rizika kod suicida uz poseban osvrt na vojna lica”. Spontanim aplauzom prisutnih nagrađeno je  veoma  zanimljivo i koncizno izlaganjem ove zahtevne i složene teme.  >>>>>

 

2  0  1  9.

  9. februar  2019.

  I u trećoj godini druženja u februaru mesecu, sledeći tradiciju -  druga subota u mesecu, ovog put u znaku VODOLIJE,  okupilo se 15 učesnika – osam veterana, dva seniora i pet juniora.  Teme su bile raznovrsne i veoma zanimljive.

 Mirjana Karleuša, dipl.pravnik pokrenula je inicijativu da se u okviru VREMEPLOVA govori i o kolegama koji nisu više sa nama ali su žive i snažne uspomene na njih i njihov profesionalni rad.  Odabrala je da, povodom sećanja na kolege,  govori o Miodragu Mikici Đorđeviću, pravniku koji je ceo svoj profesionalni vek proveo je u oblasti socijalne i porodično-pravne zaštite.Deo radnog veka proveo je u Zavodu za proučavanje socijalnih problema grada Beograd a veći deo, u zvanju višeg savetnika, u Republičkoj zajednici socijalne zaštite, u kojoj je ostao do penzionisanja. Njegovo široko i promišljeno znanje, iskustvo i stručnost, objavljene monografije i stručni radovi svrstavaju ga među vrhunske stručnjake koji su značajno doprineli razvoju socijalne i porodično pravne zaštite. Prvi je nosilac republičke nagrade, najvećeg priznanje za doprinos razvoju ovih oblasti. >>>>>

 Sanja Miloradović iz Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu govorila je o iskustvima u  primeni usluge “porodični saradnik”. Tim Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu je koordinirao proces pilotiranja ove usluge koja je osmišljena i realizovana na inicijativu UNICEF-a i Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalnu pitanja a uz podršku Fondacije Novak Đoković i Evropske unije u periodu od 2013 do 2017. godine. Usluga “porodični saradnik”, kao intenzivna usluga jačanja porodice, je jedna od niza potrebnih usluga namenjenih porodicama, a u kojima bi jedinica posmatranja i predmet stručne podrške i stručnog rada bila porodica, svi njeni članovi i njihovi odnosi, kao i okolnosti njihovog življenja. Svrha usluge jeste unapređenje kapaciteta porodice da omogući bezbednost deteta i uslove za njegov kvalitetan razvoj u porodičnom okruženju. Inovacioni potencijal usluge “porodični saradnik”  sadržan je u pomeranju fokusa sa pojedinca na porodicu i zaštitu detetovog najboljeg interesa preko jačanja porodice, pre svega roditeljskih funkcija. Na taj način se afirmiše i pristup sa restriktivnih mera ka zaštiti, podršci, očuvanju i negovanju porodice da bude dovoljno dobro mesto za dete.  

 Milica Batričević, studentkinja sociologije govorila je o svom volonterskom aktivizmu i iskustvima u pogledu iniciranja solidarnosti u malim zajednicama. Bila je inicijator i glavni realizator u nastojanjima da stanari daju svoj ekološki doprinos i učestvuju u selekciji otpada (staklo, plastika, papir) i da se na taj način pruži pomoć i podrška reciklaži i sakupljačima sekundarnih sirovina i humanitarnim akcijama (“čep za hendikep”). Znažan utisak na sve učesnike ostavilo je njen verovanje da pojedinac svojom inicijativom i akcijom može uticati na promene i razvoj malih društvenih zajednica i energija koju ulaže u ostvarenje svojih vizija.

9. mart  2019.  

I u trećoj godini druženja u martu mesecu, sledeći  tradiciju -  druga subota u mesecu, ovog puta u znaku  RIBE,  okupilo se 15 učesnika – osam veterana, dva seniora i pet  juniora.  Teme su bile raznovrsne i veoma zanimljive.

Dr Milosav Milosavljević, sociolog govorio je na temu “Intelektualna klima 70-ih godina”. Podsetio je na ulogu koju je imao časopis “Gledišta“ u čijoj redakciji je bio osam godina. U jednom periodu je bio i glavni i odgovorni urednik.

Časopis je pokrenut 1963. godine kao časopis za društvenu kritiku i teoriju , a osnivači su bili Univerzitet, Savez omladine i Savez studenata. Sadržaj časopisa pokrivao je veoma širok raspon tema  iz  društvenih i prirodnih nauka i umetnosti. Bio je, praktično, prilika za mlade i talentovane istraživače i teoretičare da se afirmišu objavljivanjem svojih radova. U časopisu su objavljivali, na početku svoje krijere, danas veoma ugledni naučni radnici i akademici. 

Nevena Nikolić, iz Beogradskog centra za ljudska prava govorila je o “Međugeneracijskoj solidarnosti iz srpske perspektive”.  Promovisanje  ljudskih prava i edukacija  mladih je bilo u središtu njenog izlaganja koji je obuhvatio i prikaz  konteksta i vodećih organizacija za realizaciju omladinskih politika. Ukazala je da su ljudska prava povezana i zajednička. Mladima su potrebni uzori a ne samo kritičari. 

Tijana Suknović, studentkinja FPN-a – smer Socijalna politika i socijalni rad  govorila je o “Beskućništvu u Srbiji”.  Kao volonter učestvovala je u distribuciji paketa za beskućnike i imala priluku da sasluša njihove raznovsne životne priče. Motivisana ljudskim pravima zainteresovala se za fenomen i pre tri godine pripremila prezentaciju o beskućništvu. Utisak je da se u proteklom period ništa nije izmenilo.

13. april  2019.  

Sledeći tradiciju -  druga subota u mesecu -  u aprilu  mesecu  se razgovaralo o dobrovoljnom omladinskom radu – radnim akcijama i volonterskim kampovima.

 

Prvoslav Vučković, sociolog govorio je na temu “Omladinske radne akcije u sećanju akcijaša veterana”. Najpre je podsetio na svoje akcijaško iskustvo sa radnih akcija na kojima je učestvovao: ORA Autoput „Bratstvo-jedinstvo“ - Niš – Grdelička klisura (1959),  ORA Preljina – Čačak – Titovo Užice (1960), ORA Autoput „Bratstvo-jedinstvo “Grdelica – Skoplje (1961), ORA na izgradnji Železare u Smederevu (1967). Pored ORA u zemlji, učestvovao je i na dva internacionalna omladinka radan kampa: u Sent Suzanu (Francuska) 1969. godine i Roterdamu (Holandija) 1972. godine.

Na ORA Novi Beograd (1968) učestvovao je kao brigadier-istraživač. U toj ulozi bilo je nekoliko apsolvenata sociologije koji su, kao pripadnici radnih brigada, pripremali svoje diplomske istraživačke radove pod mentorstvom prof. dr Vojina Milića. Primenili su metod posmatranja sa učestvovanjem i o svim relevantnim događajima vodili dnevnik i na kraju sproveli i anketu među brigadirima. Diplomirao je sa temom  “Prilagođavanje intelektualne omladine na fizički rad i uslove života na radnoj akciji

Mr Vladimir Carević, potpredsednik UO Udruženja učesnika ORA i volontera Srbije, govoreći na temu “Udruženja akcijaša i aktivnosti na reafirmaciji dobrovoljnog omladinskog rada” je naveo neke statističke podatke koji su, ma koliko zamorni  za nekoga, od velike važnosti za razumevanje značaja omladinskog dobrovoljnog rada. Na dobrovoljnim omladinskim radnim akcijama, organizovanim u tadašnjoj Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji, učestvovalo oko 2 miliona omladinaca i omladinki koji su u objekte koje su gradili ugradili oko 135 miliona radnih dana. To je, po njegovom  mišljenju, jedna od najvećih tekovina koja je obeležila jednu epohu bivše Jugoslavije.

Udruženje učesnika ORA i volontera Srbije osnovano je 2012. godine radi negovanja tradicije omladinskih radnih akcija i dobrovoljnog rada. U Srbiji postoji više oblika okupljanja (udruženje, klub, savez) učesnika dobrovoljnih omladinskih radnih akcija. Ove godine Dan ORA proslavljen je u više gradova u Srbiji. To je urađeno i u Beogradu. Na proslavi Dana omladinskih radnih akcija ove godine Udruženje učesnika omladinskih radnih akcija Beograda prvi put je udarnicima, komandantima brigada, omladinskim rukovodiocima, kao i ustanovama i pojedincima koji su podržavali i podsticali dobrovoljan omladinski rad i akcijaški pokret dodelilo novoustanovljena  priznanja s imenom legendarnog gradonačelnika Beograda Branka Pešića.

Iva Novakovć, studentkinja FPN-a, smer Socijalna politika i socijalni rad “Volontersko iskustvo iz omladinskih kampovaomogućila je, na opšte zadovoljstvo starijih akcijaša, da se čuje nešto više i o sadašnjoj organizaciji omladinskih radnih akcija i na taj način povuče paralela između prošlih dana i svremenog dobrovoljnog rada.U omladinskim kampovima učestvuje od svoje 16 godine kada se uključila sa svojom najboljom drugaricom. Ubrzo je usledilo još sedam kampova, od kojih su neki bili i u Nemačkoj, Grčkoj i Poljskoj. Imala je čast da i sama bude organizator jednog kampa u Srbiji. Danas je svrha omladinskih kampova  druženje i razmena kultura, a manje rad. Ipak, na dnevnom nivou radi se najviše 5 časova i rad nije samo fizički, već i kreativni.

Prošle godine su, prema statistici Volonterskog servisa, u Srbiji bila organizovanoa33 kampa, dok će ih ove godinre biti 28. Kao probleme današnjih omladinskih kampova istakla je mali broj prijavljenih volontera i nedovoljna finansijska sredstva.

Više detalja o ovim izlaganjima i diskusiji možete videti u prikazu koji je zabeležila koleginica Milena Blagojević.  >>>>>>>>

11. maj  2019.  

I u trećoj godini druženja, sledeći  tradiciju -  druga subota u mesecu, ovog puta u znaku  BIKA ,  okupilo se 12 učesnika – četiri veterana, dva seniora i šest  juniora.  Teme su bile raznovrsne i veoma zanimljive.

mr Nada Satarić, dipl.socijalni radnik iz Amity-a govorila je, u svojstvu veteranke u oblasti socijalne zaštite, o civilnom sektoru u Srbiji iz te oblasti, u drugoj polovini XX veka.

Na početku svog izlaganja podsetila je kako je organizovano društvo i da na jednoj strani imamo porodicu, kao osnovnu ćeliju društva, a sa druge strane imamo državne i nedržavne organizacije. Naglasila je da civilno društvo činimo mi, građani, kada delujemo organizovano, dobrovoljno, nenasilno, civilizovano, tolerantno, kao pripadnici raznih organizacija, asocijacija i institucija. Institucionalne forme su različite: sindikati, dobrotvorne odnosno humanitarne organizacije, crkvene organizacije, fondacije, grupe za samopomoć, političke stranke i dr.

Podsetila je da su neprofitne organizacije sastavni deo tradicije ovog podneblja i zajedno sa zadužbinama i seoskim mobama, začetnik su neprofitnog sektora i volonterskog rada kod nas. Garantovanje udruživanja na dobrovoljnim osnovama, a radi ostvarivanja zajedničkih neprofitnih ciljeva, po prvi put je bilo regulisano u Ustavu Kneževine Srbije iz 1869.

Posle Drugog svetskog rata prestale su sa radom brojne dobrotvorne organizacija, poput Kola srpskih (osnovano 1903., zabranjeno 1946., a ponovo obnovljeno 1990. godine). Odmah iza rata vlasti su osnivale nova udruženja i organizacije (Narodnooslobodilački front gluvih Beograda-1944, Savez slepih Srbije -  1946., Savez penzionera Srbije -1947. i dr.) i obezbeđivale im osnovne uslove za rad (prostorije za rad i plate zaposlenima).

Sredinom prošlog veka nastale su nove organizacije kao što su: Savez mentalno nedovoljno razvijenih osoba (MNRO) Srbije (1961.), Fondacija Spomenica solidarnosti (1967.), Gerontološko društvo Srbije (1973.), Društvo za brigu o starima Stari grad (1975.), Univerzitet za treće doba (1989.) i mnoge druge. One su, uglavnom, aktivne i danas.

Dragana Savić, savetnica u Republičkom zavodu za socijalnu zaštitu govorila je na temu “Centar za socijalni rad u štampanim medijima”. Ukazala je da  profesionalci u socijalnoj zaštiti smatraju da mediji prezentuju lošu sliku o centrima za socijalni rad. Poznato je, takođe, da u medijima preovladava senzacionalizam i da je sa ekspanzijom tabloidne štampe u porastu i kršenje kodeksa  novinarske etike.

U takvoj situaciji nema ni adekvatnog odgovora, odnosno osmišljene strategije za predstavljanje centara za socijalni rad u medijskoj sferi. Zbog toga se opredelila da u empirijskom istraživačkom radu na uzorku dnevnih listova (Politika, Večernje novosti, Danas i Blic) analizira (a) uređivačku politiku i (b) način izveštavanja i, uzumajući u obzir i posredne činioce (etičke standard, digitalizaciju, tiraž i ekonomske faktore) dođe do relevantnih saznaja koja će joj omogućiti da predloži adekvatan odgovor za unapređivanje prezentovanja delatnosti centara za socijalni rad u štampanim medijima.

Tijana Kuzmanović, studentkinja FPN-a, smer Socijalna politika i socijalni rad predstavila je svoje poglede na temu Pomagačke profesije danaskoju je odabrala za prezentovanje u Klubu.Podsetila je na aktuelnu situaciju u   svetu tehnologije, interneta i svakodnevnih inovacija i koja utiče da  sve više mladih preferira IT sektor i bira profesije koje mogu doneti više ugleda,moći i novca. Promene u sistemu vrednosti i čitava energija društva u kome živimo, dovodi do toga  da se ljudi međusobno otudjuju, zaboravljajući na negovanje međuljudskih odnosa.  Zbog toga je sve manje i interesovanje za društveno-humanističke nauke i pomagačke profesije.Izazov za mlade ljude je da sačuvaju i unaprede ono što su stvorili oni koji se već uspešno bave tim profesijama i da dostojanstveno čuvaju integritet svoje profesije, da se brane znanjem i neguju prave vrednosti.

 

 

  9. jun 2019.  

Sledeći  tradiciju -  druga subota u mesecu, ovog puta u znaku  BLIZANACA ,  na druženju se okupilo  15 učesnika. 

Šanija Sagdati, sociolog veteran govorio je na temu “Starenje i starost” i ukazao na značaj istraživanja i promišljanja o ovom sve značajnijem društvenom fenomenu kao pretpostavci za adekvatan društveni odgovor na specifične potrebe starije populacije.

Nataša Todorović, diplomirana psihološkinja iz Crvenog krsta Srbije govorila je o “Starenju i ciljevima održivog razvoja”. Povod za ovu temu bio je volonterski izveštaj Republike Srbije koji će biti prikazan u julu mesecu u Ujedinjenim nacijama, a tiče se napretka u realizaciji Agende 2030. Učesnici sastanka imali su prilike da čuju o prvih pet ciljeva koji su posmatrani iz perspektive starenja i starosti i njihovim podciljevima. Pored podataka u prezentaciji su date i  preporuke i primeri dobre prakse, koji bi mogli da smanje nejednakosti i omoguće dostojanstveno starenje. Na osnovu prezentacije učesnici su mogli praktično na osnovu primera o starijim osobama da saznaju da su  Ciljevi međusobno povezani budući da ključ uspeha jednog cilja često leži u sagledavanju izazova koji su svojstveni nekom drugom cilju i da je za sve karakteristična vodeća rečenica “Da niko ne bude ostavljen”.

Zorana Stanojlović, diplomirana socijalna radnica govorila je na temu “Izazovi pripravničkog rada u socijalnoj zaštiti“. Počeci profesionalne prakse su veoma važan proces za oblikovanje profesionalnog profila. Odnos prema pripravnicima u radnom okruženju je od značaja za uspešan transfer i primenu školskog znanja u praksu. Iskustva iz tog perioda mogu biti veoma podsticajna ali i veoma razočaravajuć toga. Zbog toga proces pripravničkog rada zaslužuje veću pažnju.

 

 

              >>>HOME<<<                  >>>VREMEPLOV<<<             >>>KLUB<<<           >>>AKTUELNOSTI<<<