2  0  1  9.

Klub je otvorenog tipa i dostupan je svake druge subote u mesecu za sve profesionalce koji imaju afinitete za istraživačko-analitičku praksu. Zasniva se na  principima samoorganizovanja i volonterskog doprinosa .  Aktivnosti u Klubu pripremaju i orgnizuju članovi Kluba sa  horoskopskim znakom za taj mesec.

9. februar  2019.

  I u trećoj godini druženja u februaru mesecu, sledeći tradiciju -  druga subota u mesecu, ovog put u znaku VODOLIJE,  okupilo se 15 učesnika – osam veterana, dva seniora i pet juniora.  Teme su bile raznovrsne i veoma zanimljive.

 Mirjana Karleuša, dipl.pravnik pokrenula je inicijativu da se u okviru VREMEPLOVA govori i o kolegama koji nisu više sa nama ali su žive i snažne uspomene na njih i njihov profesionalni rad.  Odabrala je da, povodom sećanja na kolege,  govori o Miodragu Mikici Đorđeviću, pravniku koji je ceo svoj profesionalni vek proveo je u oblasti socijalne i porodično-pravne zaštite.Deo radnog veka proveo je u Zavodu za proučavanje socijalnih problema grada Beograd a veći deo, u zvanju višeg savetnika, u Republičkoj zajednici socijalne zaštite, u kojoj je ostao do penzionisanja. Njegovo široko i promišljeno znanje, iskustvo i stručnost, objavljene monografije i stručni radovi svrstavaju ga među vrhunske stručnjake koji su značajno doprineli razvoju socijalne i porodično pravne zaštite. Prvi je nosilac republičke nagrade, najvećeg priznanje za doprinos razvoju ovih oblasti. >>>>>

 Sanja Miloradović iz Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu govorila je o iskustvima u  primeni usluge “porodični saradnik”. Tim Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu je koordinirao proces pilotiranja ove usluge koja je osmišljena i realizovana na inicijativu UNICEF-a i Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalnu pitanja a uz podršku Fondacije Novak Đoković i Evropske unije u periodu od 2013 do 2017. godine. Usluga “porodični saradnik”, kao intenzivna usluga jačanja porodice, je jedna od niza potrebnih usluga namenjenih porodicama, a u kojima bi jedinica posmatranja i predmet stručne podrške i stručnog rada bila porodica, svi njeni članovi i njihovi odnosi, kao i okolnosti njihovog življenja. Svrha usluge jeste unapređenje kapaciteta porodice da omogući bezbednost deteta i uslove za njegov kvalitetan razvoj u porodičnom okruženju. Inovacioni potencijal usluge “porodični saradnik”  sadržan je u pomeranju fokusa sa pojedinca na porodicu i zaštitu detetovog najboljeg interesa preko jačanja porodice, pre svega roditeljskih funkcija. Na taj način se afirmiše i pristup sa restriktivnih mera ka zaštiti, podršci, očuvanju i negovanju porodice da bude dovoljno dobro mesto za dete.  

 Milica Batričević, studentkinja sociologije govorila je o svom volonterskom aktivizmu i iskustvima u pogledu iniciranja solidarnosti u malim zajednicama. Bila je inicijator i glavni realizator u nastojanjima da stanari daju svoj ekološki doprinos i učestvuju u selekciji otpada (staklo, plastika, papir) i da se na taj način pruži pomoć i podrška reciklaži i sakupljačima sekundarnih sirovina i humanitarnim akcijama (“čep za hendikep”). Znažan utisak na sve učesnike ostavilo je njen verovanje da pojedinac svojom inicijativom i akcijom može uticati na promene i razvoj malih društvenih zajednica i energija koju ulaže u ostvarenje svojih vizija.

9. mart  2019.  

I u trećoj godini druženja u martu mesecu, sledeći  tradiciju -  druga subota u mesecu, ovog puta u znaku  RIBE,  okupilo se 15 učesnika – osam veterana, dva seniora i pet  juniora.  Teme su bile raznovrsne i veoma zanimljive.

Dr Milosav Milosavljević, sociolog govorio je na temu “Intelektualna klima 70-ih godina”. Podsetio je na ulogu koju je imao časopis “Gledišta“ u čijoj redakciji je bio osam godina. U jednom periodu je bio i glavni i odgovorni urednik.

Časopis je pokrenut 1963. godine kao časopis za društvenu kritiku i teoriju , a osnivači su bili Univerzitet, Savez omladine i Savez studenata. Sadržaj časopisa pokrivao je veoma širok raspon tema  iz  društvenih i prirodnih nauka i umetnosti. Bio je, praktično, prilika za mlade i talentovane istraživače i teoretičare da se afirmišu objavljivanjem svojih radova. U časopisu su objavljivali, na početku svoje krijere, danas veoma ugledni naučni radnici i akademici. 

Nevena Nikolić, iz Beogradskog centra za ljudska prava govorila je o “Međugeneracijskoj solidarnosti iz srpske perspektive”.  Promovisanje  ljudskih prava i edukacija  mladih je bilo u središtu njenog izlaganja koji je obuhvatio i prikaz  konteksta i vodećih organizacija za realizaciju omladinskih politika. Ukazala je da su ljudska prava povezana i zajednička. Mladima su potrebni uzori a ne samo kritičari. 

Tijana Suknović, studentkinja FPN-a – smer Socijalna politika i socijalni rad  govorila je o “Beskućništvu u Srbiji”.  Kao volonter učestvovala je u distribuciji paketa za beskućnike i imala priluku da sasluša njihove raznovsne životne priče. Motivisana ljudskim pravima zainteresovala se za fenomen i pre tri godine pripremila prezentaciju o beskućništvu. Utisak je da se u proteklom period ništa nije izmenilo.

13. april  2019.  

Sledeći tradiciju -  druga subota u mesecu -  u aprilu  mesecu  se razgovaralo o dobrovoljnom omladinskom radu – radnim akcijama i volonterskim kampovima.

 

Prvoslav Vučković, sociolog govorio je na temu “Omladinske radne akcije u sećanju akcijaša veterana”. Najpre je podsetio na svoje akcijaško iskustvo sa radnih akcija na kojima je učestvovao: ORA Autoput „Bratstvo-jedinstvo“ - Niš – Grdelička klisura (1959),  ORA Preljina – Čačak – Titovo Užice (1960), ORA Autoput „Bratstvo-jedinstvo “Grdelica – Skoplje (1961), ORA na izgradnji Železare u Smederevu (1967). Pored ORA u zemlji, učestvovao je i na dva internacionalna omladinka radan kampa: u Sent Suzanu (Francuska) 1969. godine i Roterdamu (Holandija) 1972. godine.

Na ORA Novi Beograd (1968) učestvovao je kao brigadier-istraživač. U toj ulozi bilo je nekoliko apsolvenata sociologije koji su, kao pripadnici radnih brigada, pripremali svoje diplomske istraživačke radove pod mentorstvom prof. dr Vojina Milića. Primenili su metod posmatranja sa učestvovanjem i o svim relevantnim događajima vodili dnevnik i na kraju sproveli i anketu među brigadirima. Diplomirao je sa temom  “Prilagođavanje intelektualne omladine na fizički rad i uslove života na radnoj akciji

Mr Vladimir Carević, potpredsednik UO Udruženja učesnika ORA i volontera Srbije, govoreći na temu “Udruženja akcijaša i aktivnosti na reafirmaciji dobrovoljnog omladinskog rada” je naveo neke statističke podatke koji su, ma koliko zamorni  za nekoga, od velike važnosti za razumevanje značaja omladinskog dobrovoljnog rada. Na dobrovoljnim omladinskim radnim akcijama, organizovanim u tadašnjoj Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji, učestvovalo oko 2 miliona omladinaca i omladinki koji su u objekte koje su gradili ugradili oko 135 miliona radnih dana. To je, po njegovom  mišljenju, jedna od najvećih tekovina koja je obeležila jednu epohu bivše Jugoslavije.

Udruženje učesnika ORA i volontera Srbije osnovano je 2012. godine radi negovanja tradicije omladinskih radnih akcija i dobrovoljnog rada. U Srbiji postoji više oblika okupljanja (udruženje, klub, savez) učesnika dobrovoljnih omladinskih radnih akcija. Ove godine Dan ORA proslavljen je u više gradova u Srbiji. To je urađeno i u Beogradu. Na proslavi Dana omladinskih radnih akcija ove godine Udruženje učesnika omladinskih radnih akcija Beograda prvi put je udarnicima, komandantima brigada, omladinskim rukovodiocima, kao i ustanovama i pojedincima koji su podržavali i podsticali dobrovoljan omladinski rad i akcijaški pokret dodelilo novoustanovljena  priznanja s imenom legendarnog gradonačelnika Beograda Branka Pešića.

Iva Novakovć, studentkinja FPN-a, smer Socijalna politika i socijalni rad “Volontersko iskustvo iz omladinskih kampovaomogućila je, na opšte zadovoljstvo starijih akcijaša, da se čuje nešto više i o sadašnjoj organizaciji omladinskih radnih akcija i na taj način povuče paralela između prošlih dana i svremenog dobrovoljnog rada.U omladinskim kampovima učestvuje od svoje 16 godine kada se uključila sa svojom najboljom drugaricom. Ubrzo je usledilo još sedam kampova, od kojih su neki bili i u Nemačkoj, Grčkoj i Poljskoj. Imala je čast da i sama bude organizator jednog kampa u Srbiji. Danas je svrha omladinskih kampova  druženje i razmena kultura, a manje rad. Ipak, na dnevnom nivou radi se najviše 5 časova i rad nije samo fizički, već i kreativni.

Prošle godine su, prema statistici Volonterskog servisa, u Srbiji bila organizovanoa33 kampa, dok će ih ove godinre biti 28. Kao probleme današnjih omladinskih kampova istakla je mali broj prijavljenih volontera i nedovoljna finansijska sredstva.

Više detalja o ovim izlaganjima i diskusiji možete videti u prikazu koji je zabeležila koleginica Milena Blagojević.  >>>>>>>>

11. maj  2019.  

I u trećoj godini druženja, sledeći  tradiciju -  druga subota u mesecu, ovog puta u znaku  BIKA ,  okupilo se 12 učesnika – četiri veterana, dva seniora i šest  juniora.  Teme su bile raznovrsne i veoma zanimljive.

mr Nada Satarić, dipl.socijalni radnik iz Amity-a govorila je, u svojstvu veteranke u oblasti socijalne zaštite, o civilnom sektoru u Srbiji iz te oblasti, u drugoj polovini XX veka.

Na početku svog izlaganja podsetila je kako je organizovano društvo i da na jednoj strani imamo porodicu, kao osnovnu ćeliju društva, a sa druge strane imamo državne i nedržavne organizacije. Naglasila je da civilno društvo činimo mi, građani, kada delujemo organizovano, dobrovoljno, nenasilno, civilizovano, tolerantno, kao pripadnici raznih organizacija, asocijacija i institucija. Institucionalne forme su različite: sindikati, dobrotvorne odnosno humanitarne organizacije, crkvene organizacije, fondacije, grupe za samopomoć, političke stranke i dr.

Podsetila je da su neprofitne organizacije sastavni deo tradicije ovog podneblja i zajedno sa zadužbinama i seoskim mobama, začetnik su neprofitnog sektora i volonterskog rada kod nas. Garantovanje udruživanja na dobrovoljnim osnovama, a radi ostvarivanja zajedničkih neprofitnih ciljeva, po prvi put je bilo regulisano u Ustavu Kneževine Srbije iz 1869.

Posle Drugog svetskog rata prestale su sa radom brojne dobrotvorne organizacija, poput Kola srpskih (osnovano 1903., zabranjeno 1946., a ponovo obnovljeno 1990. godine). Odmah iza rata vlasti su osnivale nova udruženja i organizacije (Narodnooslobodilački front gluvih Beograda-1944, Savez slepih Srbije -  1946., Savez penzionera Srbije -1947. i dr.) i obezbeđivale im osnovne uslove za rad (prostorije za rad i plate zaposlenima).

Sredinom prošlog veka nastale su nove organizacije kao što su: Savez mentalno nedovoljno razvijenih osoba (MNRO) Srbije (1961.), Fondacija Spomenica solidarnosti (1967.), Gerontološko društvo Srbije (1973.), Društvo za brigu o starima Stari grad (1975.), Univerzitet za treće doba (1989.) i mnoge druge. One su, uglavnom, aktivne i danas.

Dragana Savić, savetnica u Republičkom zavodu za socijalnu zaštitu govorila je na temu “Centar za socijalni rad u štampanim medijima”. Ukazala je da  profesionalci u socijalnoj zaštiti smatraju da mediji prezentuju lošu sliku o centrima za socijalni rad. Poznato je, takođe, da u medijima preovladava senzacionalizam i da je sa ekspanzijom tabloidne štampe u porastu i kršenje kodeksa  novinarske etike.

U takvoj situaciji nema ni adekvatnog odgovora, odnosno osmišljene strategije za predstavljanje centara za socijalni rad u medijskoj sferi. Zbog toga se opredelila da u empirijskom istraživačkom radu na uzorku dnevnih listova (Politika, Večernje novosti, Danas i Blic) analizira (a) uređivačku politiku i (b) način izveštavanja i, uzumajući u obzir i posredne činioce (etičke standard, digitalizaciju, tiraž i ekonomske faktore) dođe do relevantnih saznaja koja će joj omogućiti da predloži adekvatan odgovor za unapređivanje prezentovanja delatnosti centara za socijalni rad u štampanim medijima.

Tijana Kuzmanović, studentkinja FPN-a, smer Socijalna politika i socijalni rad predstavila je svoje poglede na temu Pomagačke profesije danaskoju je odabrala za prezentovanje u Klubu.Podsetila je na aktuelnu situaciju u   svetu tehnologije, interneta i svakodnevnih inovacija i koja utiče da  sve više mladih preferira IT sektor i bira profesije koje mogu doneti više ugleda,moći i novca. Promene u sistemu vrednosti i čitava energija društva u kome živimo, dovodi do toga  da se ljudi međusobno otudjuju, zaboravljajući na negovanje međuljudskih odnosa.  Zbog toga je sve manje i interesovanje za društveno-humanističke nauke i pomagačke profesije.Izazov za mlade ljude je da sačuvaju i unaprede ono što su stvorili oni koji se već uspešno bave tim profesijama i da dostojanstveno čuvaju integritet svoje profesije, da se brane znanjem i neguju prave vrednosti.

  9. jun 2019.  

Sledeći  tradiciju -  druga subota u mesecu, ovog puta u znaku  BLIZANACA ,  na druženju se okupilo  15 učesnika. 

Šanija Sagdati, sociolog veteran govorio je na temu “Starenje i starost” i ukazao na značaj istraživanja i promišljanja o ovom sve značajnijem društvenom fenomenu kao pretpostavci za adekvatan društveni odgovor na specifične potrebe starije populacije.

Nataša Todorović, diplomirana psihološkinja iz Crvenog krsta Srbije govorila je o “Starenju i ciljevima održivog razvoja”. Povod za ovu temu bio je volonterski izveštaj Republike Srbije koji će biti prikazan u julu mesecu u Ujedinjenim nacijama, a tiče se napretka u realizaciji Agende 2030. Učesnici sastanka imali su prilike da čuju o prvih pet ciljeva koji su posmatrani iz perspektive starenja i starosti i njihovim podciljevima. Pored podataka u prezentaciji su date i  preporuke i primeri dobre prakse, koji bi mogli da smanje nejednakosti i omoguće dostojanstveno starenje. Na osnovu prezentacije učesnici su mogli praktično na osnovu primera o starijim osobama da saznaju da su  Ciljevi međusobno povezani budući da ključ uspeha jednog cilja često leži u sagledavanju izazova koji su svojstveni nekom drugom cilju i da je za sve karakteristična vodeća rečenica “Da niko ne bude ostavljen”.

Zorana Stanojlović, diplomirana socijalna radnica govorila je na temu “Izazovi pripravničkog rada u socijalnoj zaštiti“. Počeci profesionalne prakse su veoma važan proces za oblikovanje profesionalnog profila. Odnos prema pripravnicima u radnom okruženju je od značaja za uspešan transfer i primenu školskog znanja u praksu. Iskustva iz tog perioda mogu biti veoma podsticajna ali i veoma razočaravajuć toga. Zbog toga proces pripravničkog rada zaslužuje veću pažnju.

 

 

 

14. septembar 2019.  

Treća sezona druženja i  razgovora   veterana, seniora i junior u Klubu ISP evergrin, okupila je  17 učesnika: 5 veterana, 11 seniora i 1 juniora.  Septembarsko okupljanje posvećeno je uspomeni na kolegu Ljubomira Pejakovića. Govorile su koleginice i kolege iz organizacija u kojima je radio i sa kojima je saradjivao tokom svoje profesionalne karijere .

Mikaina Stevanovićspecijalni pedagog u Centru  za socijalni rad  Zemun  govorila  je  o  Ljubinom radu u Centru za socijalni rad Zemun i Gradskom centru za socijalni rad gde je bio director.  Istakla je da je ostao u sećanju kao, pre svega,  dobar čovek, vrstan profesionalac i uspešan rukovodilac posvećen inovacijama i razvoju socijalne zaštite. Posbno je bio angažovan u razvoju programa za prevenciju maloletničke delinkvencije i zaštiti  maloletnih prestupnika.

Dr Ivana Stevanović, direktorica Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja je veoma nadahnuto evocirala uspomene na saradnju  sa vrsnim profesionalcima okupljenim u Centru za prava deteta gde je Ljuba, takođe bio direktor. Bio je to period borbe za afirmaciju prava deteta i uspostavljanje institucionalne saradnje za njihovu zaštitu.  Iako je u to vreme bilo mnogo nerazumevanja i otpora za rad nevladinih organizacija, Ljuba je zahvaljujući svom profesionalnom i ličnom ugledu i poštovanju  koje je imao u socijalnoj zaštiti, pravosuđu i drugim relevantnim oblastima uspostavljao mostove za saradnju koja je bila neophodna za ostvarivanje programa Centra za prava deteta i razvoj mreže za zaštitu dečjih prava.

Božidar Dakić, direktor Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu  je, kao početnik u socijalnoj zaštiti, upoznao  Ljubu  u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja gde je bio pomoćnik ministra za socijalnu zaštitu i, kasnije, specijalni savetnik ministra.  Od njega je naučio mnogo o socijalnoj zaštiti i, posebno mu je zahvalan na insistiranju  da uvek u centru pažnje  treba da bude suština a ne forma socijalne zaštite i da je veoma bitna i motivacija stručnih radnika.Učesnici septembarskog druženja su, u razgovoru koji je usledio, sa puno emocija govorili o svom iskustvu i doživljajima u radu sa kolegom Pejakovićem,  ističući njegove ljudske i profesionalne odlike.

 

14. oktobar 2019.  

Oktobarsko okupljanje, druženje i  razgovor   veterana, seniora i juniora u Klubu ISP evergrin,o kupila je  9 učesnika: 5 veterana, 2 seniora i 2 juniora.  Teme su bile raznovrsne i veoma zanimljive.

Prof. Dr Milosav Milosavljević, sociolog govorio je o projektu “Reforma socijalne politike u lokalnoj samoupravi (2000-2005)”  u kojem je učestvoivao kao nacionalni ekspert za socijalnu politiku. Cilj ovog projekta bio  je izgradnja i jačanje partnerstava države i civilnog društva u cilju smanjenja siromaštva i socijalne isključenosti u Srbiji. Projekat je podržan od strane Odeljenja za međunarodni razvoj Ujedinjenog Kraljevstva (DFID) zaduženog za administraciju pomoći u inostranstvu radi „promovisanja održivog razvoja i uklanjanja siromaštva u svetu“. Projektom su obuhvaćene oblasti obrazovanja, zdravstvene zaštite, socijalne zaštite i zapošljavanja i realizovan je u opštinama Zemun, Bor, Kraljevo i Užice. Inicirano je osnivanje Opštinskih koordinacionih odbora za socijalnu politiku (OKOSOP) koji treba da budu inicijatori socijalne politike na lokalnom nivou. U ovim opštinama su, uz učešće socijalnih partnera iz javnog i civilnog sektora, identifikovane potrebe i prioriteti i, putem konkursa, odabrane ponude kojima se zadovoljavaju neke od prioritetnih potreba. Na temelju ovih iskustava preporučeno je da, radi povećanja kvaliteta usluga u oblastima obrazovanja, zdravstvene zaštite, socijalne zaštite i zapošljavanja treba sprovesti decentralizaciju i dekoncentraciju, zajedno sa fiskalnom decentralizacijom. Lokalna samouprava treba i može da bude koordinator stvaranja pravnog okvira za formiranje partnerskih tela i obezbeđenja uslova za njihov rad. Rezultati ovog projekta prezentovani su na tematskoj konferenciji: "Decentralizacija socijalne politike: izazovi i mogućnosti", 25. i 26. novembra 2003. godine u Beogradu koju su zajednički organizovali Republički koordinacioni odbor programa i Stalna konferencija gradova i opština.

Slavica MIlojević, rukovodilac Odelјenja za informisanje, promociju i podršku u Republičkom zavodu za socijalnu zaštitu, Republički zavod za socijalnu zaštitu predstavila je  utiske i saznanja  iz 17  regionalnih radionica na temu “Socijalna zaštita u jedinicama lokalne samouprave”. Svrha ovih radionica je razmatranje  mogućnosti za unapredjenje socijalne zaštite  na osnovu resursa koji postoje u region. Poteškoću predstavlja činjenica da  ima jedinica lokalne samouprave u kojima nema zaposlenih koji se bave  socijalnom zaštitom. Još uvek se u jedinicama lokalne samouprave sve očekuje od centara za socijalni rad. 

Filip Jovanov, diplomirani socijalni radnik podelio je sa učesnicima svoja prva iskustva na temu “Novčana socijalna pomoć – pripravničko zapažanje”. Prvi radni zadaci koje je dobio kao pripravnik u centru za socijalni rad odnose se na prijem I obradu zahteva za novčane pomoći. To mu je omogućilo da isklustveno razmišlja o siromaštvu, odnosno,  raznovrsnim situacijama i okolnostima u kojima su pojedinci i porodice bez sredstava za život i obraćaju se centru  za socijalni rad za novčanu pomoć.

 

 

9. novembar 2019.  

Novembarsko druženje i  razgovor   veterana, seniora i juniora u Klubu ISP evergrin, okupilo  je  12 učesnika: 6 veterana, 2 seniora i 4 juniora.  Teme su bile raznovrsne i veoma zanimljive.

Prof. Dr Miroslav Ružica, sociolog govorio je na temu   “Pad Berlinskog zida –tridese godina posle”. Njegovo izlaganje je,  podsećanjem na događaj iz prošlosti predstavljalo  vremepolov, ali se odnosilo i na savremenost  jer se veći deo izlaganja odnosio na njegove aktuelne implikacije.

Pad Berlinskog zida bio je događaj koji je  ubrzao procesa globalizacije i poprimio  svetsko-istorijski značaj. Označio je, pre svega,  početak krupnih promena u centralnoevropskim i istočnoevropskim zemljama.

Mogu se označiti tri karakteristična procesa koja se, simbolički, vezuju za pad Berlinskog zida i označavaju modernizaciju društava koja su bila u krizi: tranzicija – brza promena režima,  transformacija – sporija promena struktura i obnova kapitalizma – promene u vlasničkoj strukturi.

Danas se može postaviti i pitanje da li su, nakon pad Berlinskog zida, ostvarena ili izneverena očekivanja?  Neke ocene ovog procesa ukazuju da se on odvijao “bez kompasa” dok drugi ističu da je to process koji je bio “bez kormilara”.

U proceni efekata ovog procesa mora se imati u vidu da je brza promena režima dovela i do promena u društvenoj strukturi. Razorena je radnička klasa i opao uticaj sindikata. Umanjeni su i finansijski potencijali srednje klase. Formirali su se i novi slojevi u društvu  na bazi  transfera resursa  i ubrzanog bogaćenja -  tajkuni ili kleptokratija.

Reakcija na ovu stranu procesa je intimni doživljaj krize i, često nezadovoljstvo i bes u stanovništvu.  To doprinosi nastajanju zaokreta u političkim procesima. Umesto razvoja i produbljivanja demokratskih procesa javlja se populizam koji odlikuju: antiglobalizam, antiinternacionalizam i antimultikulturalizam.  ( tekst izlaganja  >>>>>> )

Dara Majstorović, studentkinja FPN-a – smer Socijalna politika i socijalni rad, izložila je svoja razmišljanja i mogući odgovor na pitanje   “Da li sistem adekvatno odgovara na potrebe žrtava trgovine ljudima?”.

Trgovina ljudima se smatra oblikom organizovanog kriminala, koji je niskorizičan i visokoprofitabilan. Osnovni oblici trgovine ljudima jesu prinudna prostitucija, prinudno prosjačenje, prinuda na vršenje krivičnih dela, prinudni brakovi i prinudni rad. Način na koji neko može postati žrtva jesu lažna obećanja prijatelja, agencija za zapošljavanje, obmanjujući oglasi za posao, lažno zabavljanje, prodaja od strane porodice, kao i internet kao sredstvo. Tokom same eksploatacije, žrtvama se oduzimaju dokumenta, kontroliše se svaki njihov pokret, premeštaju se, vrši se nasilje ili pretnja nasiljem koja može biti usmerena i na članove porodice žrtava.

A kako sistem zapravo reaguje je ono što je potrebno menjati?  Imamo primere sistema koji žrtve izlaže sekundarnoj viktimizaciji. Primer za to jesi slučajevi u kojima žrtve svoje iskaze ponove i do sedam puta, od prve identifikacije do konačne reintegracije. Imamo i prisutnu nevidljivost svih prava i mreža institucija koja im po zakonu pripadaju, usled nedovoljne promocije aktivnosti rada institucija i postojanja prava. Sledeći problem jesu i nesenzibilisani stručnjaci koji postavljaju osudjujuća i neprimerena pitanja, koja su nepotrebna za rešavanje konkretne stvari. Imamo prisutno i dugo trajanje sudskih procesa i blagu kaznenu politiku.

Od ovoga svega možemo krenuti, raditi na poboljšanju datih uslova, zakona, njihovoj implementaciji u praksi. Važno je investirati u kvalitetnu edukaciju zaposlenih. Samim žrtvama je bitno stvoriti uslove za osnovne potrebe, mogućnosti za obrazovanje koje će voditi ekonomskom osnaživanju. To se sve odnosi na splet usluga i reformi koje se medjusobno prožimaju.

>>>HOME<<<                  >>>VREMEPLOV<<<             >>>KLUB2017<<<    >>>KLUB2018<<<    >>>KLUB2019<<<           >>>AKTUELNOSTI<<<