P  R  O  D  U  K  C  I  J  A 

 

Др.Мирослав Ружица

ПОВРАТАК ДРЖАВЕ Благостање? 1

Вероватно да већ сам назив овог текста изазива озбиљне недоумице Јер поставља питање могућег повратка Државе благостања у тренутку када се светска економија суочава са дубоком рецесијом. За многе се држава благостања углавном везује за циклусе економског просперитета, за неке је пак, извор економских посртања. Претпостављене неспоразуме могуће је елиминисати само разумевање њеног концепта, настанка и функција у кризним временима. Укратко, држава благостања (уелфаре државе, социјалне државе, државна служба) тиче се специфичне форме Државе, особене политичке конфигурације и управљања економијом и друштвом, као и самог облика друштва. Кључна карактеристика је добијени легитмитет да се јавном интервенцијом регулираат процеси производње и расподеле времена и директно или индиректно утиче на животне шансе и оквире развоја појединаца и друштвених група.   

Држава благостања рађа се у суочавању са економским и политичким кризама. Прве масовне јавне интервенције, кључни програми или јавне институције Државе благостања увек су везани за системске кризе. Неки програми настају превентивно, док се Већина, ипак креира као реакција на последице различитих структурних поремећаја, док се многе интервенције претачу у трајне институције које обезбеђује стабилно функционисање установљених након кризних економских и социјалних поредак. Сходно томе, главни програми социјалног осигурања настају у Немачкој и то као политички инструмент да се предупреди победа Социјал-демократа на изборима у 1870-тим. Њу дил (Неу Деал) у Америци је тешко изнуђена и прагматичан одговор на велику економску крсту 1930-тих. Чувени Бевериџов плана у Енглеској зачиње се као део ратне стратегије у Другом светском рату. Важне међународне институције (Црвени Крст, МОР, Светска Здравствена организација) експлитно настају као одговори на глобалне сукобе и кризе. Суштина је, међутим, да једном успостављени програми, аранжмани и институције настављају да функионишу, шире се и разграњавају и тако постају окосница једног новог политичког, економског и социјалног поретка у Европи (и свету), који ће бити назван Златно доба Државе благостања (1945 -1970.)

                                                                                                                                                                                >>>>>>>                 

 

Gradimir Zajić, sociolog

Mreža ISP

Staračka domaćinstva na selu[1]

Pitanje koje se može postaviti u odnosu na temu ovog izlaganja je  da li je ona   relevantna i, ako jeste, zbog čega zavređuje da bude  prezentovana na ovom skupu?

U istraživačkom smislu,  „problem“ ili „fenomen“ staračkih domaćinstava je poznat i „tematizovan“ već dovoljno dugo.  Početkom druge polovine XX veka  započeto je intenzivnije bavljenja pitanjima starenja i starosti i  identifikovan je i istraživan fenomen starenja na selu i  problemi starih na selu. Pomenuću samo neke istraživače i njihove radove:

Svetozar Livada je proučavao dreuštveno-ekonomske uzroke i posledice starenja poljoprivrednog stanovništva[1] i o svojim rezultatima upoznavao stručnu i širu društvenu javnost[2]       

Ruža Petrović je u opusu svojih demografskih istraživanja posebnu pažnju posvetila selu i demografskim procesima na selu.[1]: Aktivnost poljoprivrednog i nepoljoprivrednog stanovništva, „Sociologija sela“, 47’48/1975

Značajan doprinos   istraživanjima „stariha na selu“ dali su istraživači iz Vojvodine među kojima su, posebno zapaženi radovi sociologa Bore Dimkovića, Larija Đurića i Mladena Stojanova.

Tema je bila privlačna i za mlade istraživače..Treba pomenuti diplomski rad sociologa Ljubiše Mitrovića pod mentorstvom  prof. Cvetko Kostić u kojem je, krajem šezdesetih godina, istraživan egzodus sa  sela i pojava staračka domaćinstva  u južnoj Srbiji. Rezultati su prezentovani javnosti u monografiji pod  naslovom „Ognjišta koja gasnu“

I moj moj prvi profesionalni istraživački rad je  na temu „staračka domaćinstva na selu“  i bio je fokusiran na „položaj i socijalne probleme“ starih u selima prigradskih beogradskih opština[2                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         >>>>>>>>>