V R E M E P L O V

         Šanija Sagdati, sociolog                                                                 PERIOD IZMEDJU SVA SVETSKA RATA

 

SOCIJALNO STARANJE U BEOGRADU IZMEDJU DVA SVETSKA RATA

Šanija Sagdati, sociolog govorio je o socijalnom staranju u Beogradu između dva svetska rata. Na osnovu referata gos. Vase Lazarevića, odbornika Beogradske opštine iz 1927. godine „ Socijalno staranje u beogradskoj opštini“  i  studije čiji je urednik  bio gosp. Slobodan Ž. Vidaković  „ZDRAVLJE  I SOCIJALNA POMOĆ U BEOGRADU ZA 1935 I 1936 god“. izdate 1937. Godine  dao je pregled mera i nosilaca aktivnost za rešavanje problema koje je Prvi svetski rat  ostavio za sobom. Pored ratnih razaranja  i posleratna privredna kriza ostavila je teške posledice. Trebalo je obezbediti staranje za hiljade ratne siročadi,  invaida i nezaposlenih gradjana i svih drugih socijalnih problema koje nezaposlenost izaziva.

(tekst u pripremi)

  Prof.dr Dejan Sumrak, neurolog/gerontolog                                                                                                                                                                                                                  1950.
                                                                                                         

      

Događaji koji su obeležili razvoj gerontologije

Profesor dr Dejan Sumrak je izložio kraći pregled   razvoja   gerontologije kao nauke i nekih  istraživanja  koja bi da doprinesu produženju ljudskog veka ali i da unapređuju kvalitet života u starosti.

    14.oktobar 2018.                               (tekst u pripremi)

       Prof.dr Milosav Milosavljević ,sociolog                                                                                                                                                                                      1957.     

UČITI IZ PROŠLOSTI

Izreku da je istorija učiteljica života ne poštuju mnogi, među kojima i srpski narod. Mnogi tzv. modernisti ne prihvataju ništa tradicionalno, iako narod koji ne uvažava svoju tradiciju nema ni izglednu budućnost. Postalo je nekako pomodno da se lako zaboravljaju stvaralački napori i doprinosi prehodnika, kao da istorija postoji tek od aktuelnog vremena.

Ono što važi za odnos prema istorji uopšte važi i za prošlost nekih delatnosti i institucija. Kada savremenici obrađuju neku temu, sem profesionalnih istoričara i pisaca, izbor literature se svodi na nekoliko prethodnih godina, kao da pre toga niko ništa nije uradio ili napisao. Kada se to još iskombinuje sa copy-paste funkcijom dobijemo novokomponovane kvazi naučne i stručne priloge.  >>>>>

  9.septembar 2018.                                

  

  

Бранислав Радовић, дипломирани социјални радник                                        1973.

О КЛУБОВИМА ЗА СТАРЕ И ПЕНЗИОНЕРЕ У ОПШТИНИ НОВИ БЕОГРАД

 

Центар за социјални рад општине Нови Београд је у периоду периоду 1973. – 1976. године, покренуо иницијативу и реализовао нови облик бриге и заштите старих и пензионера у ванинституционалним условима.

Скупштина општине Нови Београд подржала је ту иницијативу и у Центру је основана служба за превентивну заштиту старих и социјално-хуманитарних активности.        >>>>>

 10. фебруар 2018. г

 

 Prof.dr Miroslav Ružica,sociolog                                                                                        1976.

 

„Razgradnja države blagostanja u Zapadnoj Evropi?“

 

 

Prof.dr Miroslav Ružica, je govorio o značenju i razvoju ideja o državi blagostanja u Zapadnoj Evropi i zahtevima za promenama od 1970.-tih , sa kraćim pregledom razlika u praksi  koje su krajem XX veka vodile ka “razgradnji države blagostanja”. >>>>>

  

 13.januar 2018.                                                                                                                                                                                 

Gradimir Zajić,sociolog                                                                                                           1980.

 

                                  Rapid  assessment                                              

Opredelio sam se da podsetim na jedan projekat koji je realizovan u Institutu za socijalnu politiku o kome se malo zna i za koji, najverovatnije, više nema ni  pisanih tragova.

Potreba za brzom procenom ukazala se posle zemljotresa na Kopaoniku od 5,8 stepeni po Rihterukoji se dogodio 18. maja 1980. Godine. Zemljotres je počinio veću materijalnu štetu u opštinama  Raška,  Brus,  Kuršumlija i Aleksandrovac. Srećom, nije bilo ljudskih žrtava nego je samo prouzrokovao veća materijalna oštećenja u domaćinstvima žitelja podkopaoničkih naselja. “Naručilac” ovog projektnog zadatka bila je Republička SIZ socijalne zaštite koja je, u to vreme,  imala nadležnost i odgovornost za pomoć najugroženijima u vanrednim situacijama.                              

Tada se ili nije znalo da se to zoverapid assessment”, ili je ova sintagma skovana kasnije. Govorilo se  da treba brzo “snimiti situaciju” i “ustanoviti potrebe” domaćinstava koja su “pogođena” zemljotresom i “pružiti pomoć najugroženijima”.  >>>>>

9.12.2017.

Dr Aleksandra Mitrović - Seka  , sociolog                                                       1 9 8 0 .

ZA    BOLJI  ŽIVOT  ROMA

Dr Aleksandra Mitrović – Seka, sociolog govorila je o svojim aktivnostima i iskustvima na projektima u kojima su Romi predmet istraživanja ili ciljna grupa u akcionim programima. Profesionalno bavljenje društvenim položajem Roma i aktivnostima za unapređivanje uslova njihovog života traje već više od tri decenije. U doktorskoj disertaciji, objavljenoj u monografiji “Na dnu. Romi na granicama siromaštva”, Naučna knjiga 1990., Beograd,  ukazala je da u višenacionalnoj društvanoj strukturi Romi imaju specifičan položaj  koji odlikuje ekstremno siromaštvo.  Za prevazilaženje specifičnog položaja etno-klase, koji su imali kroz istoriju,  neophodno je raskinuti začarani krug siromaštva unapređivanjem, pre svega, obrazovanja.

O posvećenosti ovoj tematici svedoči ne samo obimna bibliografija  (oko 50 bibliografskih jedinica) nego i brojni primenjeni projekti i aktivnosti usmerene  na obrazovanje dece i osnaživanje Romkinja.

14.04.2018.  (tekst u pripremi)

Prof.dr Milosav Milosavljević                                                                                   1993.
sociolog

Porodice izbeglica u Jugoslaviji

U izlaganju je izneo  svoja iskustva kao rukovodioca  istraživanja  “Potrebe i perspective izbeglica i mogućnosti porodica koje ih prihvataju u Jugoslaviji” koje je realizovano tokom jula I avgusta 1993.godine u 2076 domaćinstava od čega su polovina bile porodice izbeglica a druga polovina pordice koje su primile izbeglice.

  11.novembar 2017.                 (tekst u pripremi)

 

 

 

              >>>HOME<<<                  >>>VREMEPLOV<<<             >>>KLUB<<<           >>>AKTUELNOSTI<<<